За европске обавезе ударно пролеће

„Савет поздравља недавни замах реформи правосуђа и усвајање амандмана на закон о централној банци. Напомиње да Србија развија нову стратегију реформе правосуђа и да усваја нову антикорупцијску стратегију и акциони план”. Ово је један од ставова у закључцима министарског савета Европске уније, у којима је Србија – поред кључних захтева у вези с Косовом, као условом за датум почетка преговора – похваљена.

Поред оцене да земља ради на испуњавању политичких критеријума и услова из процеса стабилизације и придруживања, савет је навео и да охрабрује Србију да „поново ојача, даље развија и примени план реформи”, посебно у области владавине права, независности кључних институција и услова пословања. Посебну пажњу, како се наглашава, треба да посвети праву и инклузији угрожених група, нарочито Рома, ефикасном спровођењу закона о заштити мањина и недискриминаторском односу према националним мањинама.

Нарочиту пажњу из ЕУ очекују кадa је реч о борби против дискриминације на основу сексуалне оријентације или родног идентитета.

Колико је поменутим позитивним оценама допринео Акциони план за испуњавање препорука које је Европска комисија изнела у свом годишњем извештају, октобра ове године, није познато, тек, Влада Србије је тај план усвојила 6. децембра, тик уочи састанка Савета ЕУ и Европског савета,да би показала спремност за испуњавање свих услова за добијање датума почетка преговора.

Тим планом, састављеним на више од 170 страница, побројана је 231 мера. Надлежне институције у тачно одређеним роковима треба да обезбеде спровођење појединих препорука из извештаја о напретку, и то до септембра наредне године. „Ударни период” у спровођењу „европских” обавеза требало би, заправо, да буду пролеће и почетак лета 2013.

Поводом оцене комисије да је Србија наставила да финансира и одржава своје структуре, посебно на северу Косова, што обухвата не само болнице и школе, већ и општинске управе, безбедносне службе и правосудне структуре, влада је одговорила да ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да обавља послове из свог делокруга, како је наведено уредбом.

Поред тога, речено је и да се споразуми о слободи кретања, царинском печату, универзитетским дипломама, регионалном представљању и сарадњи, примењују у потпуности, а да је у току примена договора о интегрисаном управљању административном линијом. Очекује се и да ће се сарадња са представницима Еулекса која је, према оцени комисије, побољшана, интензивирати, односно да ће се чешће одржавати састанци „на свим нивоима сарадње”.

Кад је реч о борби против корупције и реформи правосуђа, до краја марта требало би да буду усвојени национална стратегија за борбу против корупције до 2016. и акциони план за њено спровођење. У вези са препоруком ЕК да се побољша заштита узбуњивача, влада је навела да ће Закон о заштити узбуњивача ући у скупштинску процедуру у другом кварталу 2013.

Европска комисија је навела да је припремљен Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији, усаглашен са одлуком Уставног суда из априла 2012.

„Планиране мере су да осетљиви подаци у вези са комуникацијама грађана буду надзирани само на основу судског налога”, речено је у ставу владе, а рок за усвајање тих измена је први квартал следеће године.

У вези са мишљењем ЕК да треба усвојити закон о финансирању АП Војводине, планирано је да се формира радна група и да нацрт тог закона буде израђен у првој половини 2013.

Поводом захтева који стижу из ЕУ да се појачају напори у решавању проблема неоснованих захтева за азил требало би да се у првом кварталу 2013. усвоје измене Кривичног законика којим ће се увести дело „омогућавање злоупотребе остваривања права азила у страној држави”. Предвиђене казне затвора биће од три месеца до осам година, у зависности од тежине кривичног дела.

Канцеларија за европске интеграције припремаће извештаје о испуњености Акционог плана у априлу, јулу и септембру наредне године.

Већ се, међутим, чују коментари у вези са овим документом. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић указао је да је неопходан много активнији однос надлежних државних органа, пре свега владе, према решавању проблема у области заштите података о личности. „Мислим да је врло забрињавајуће што, судећи по недавно усвојеном Акционом плану за испуњавање препорука ЕК у процесу европских интеграција, влада не планира никакве озбиљније активности у вези са заштитом података о личности пре трећег квартала следеће године”, навео је Шабић у писаној изјави.

Биљана Чпајак