Хиперактивни безобразлук

Горњи Милановац – Седмица пред пролећни распуст ђака је, у ОШ "Момчило Настасијевић", обиловала узбуђењима. Крајем прошле недеље, наставничко веће је једногласно "затворило врата" школе четворици ученика, тројици осмака и једном седмаку, па ће школску годину морати да доврше у некој од остале три у граду. У којој – директори ће се договорити.
– На неке раније изгреде надовезао се и најновији. У нашој фискултурној сали требало је, у прошли четвртак, да се одигра турнир школских рукометашких тимова. Стигле су екипе осталих школа са наставницима, били су ту и представници општинске установе за физичку културу као организатори турнира, чак и полиција. Одједном, на трибинама се развио навијачки транспарент дуг седам метара: на платну је била исписана погрдна порука екипи из ОШ "Свети Сава". Отпочело је ударање у бубњеве и безобразно скандирање и турнир је завршен, а да лопта није ни кренула са центра – прича нам Славица Ликић, директор школе.

Зар је потребнa и полицијa на спортском такмичењу основаца? Јесте, тврди Милена Милошевић, организатор школских спортских игара, и образлаже:

– Инциденти основаца-навијача на Светосавском турниру у малом фудбалу, углавном из ОШ "Момчило Настасијевић", били су такви да су такмичење и подела пехара једва приведени крају. То искуство нас је упутило да за рукометни турнир обавезно затражимо помоћ СУП-а. И то је било узалуд, па смо, на самом почетку, морали да прекинемо такмичење, ни један наставник се није усудио да своју екипу пошаље на терен.

Милена Милошевић је, у покушају да једном ђаку одузме палице за бубњеве, била одгурнута тако да је пала на степениште и повредила лево раме и руку. Сад је на боловању и прима инјекције.

Наставници су без довољно ауторитета и немоћни, па све личи на ону народну по којој се "не боји ни хоџа деце ни деца хоџе". Иначе се не би десило да (говоримо о истој школи) ђак гађа кључевима једног професора, а други ученик прети бејзбол палицом другом професору, да ученик на часу уштине професорку (погађате за шта) док пролази крај његове клупе. Још је најбезболније прошла наставница која је села на мокар сунђер постављен на столицу за катедром.

Ни родитељи нису, у много случајева, узори својој деци.

– Кад сам покушала да разговарам са родитељима проблематичних ученика, да заједно тражимо решење, један отац ми је одбрусио "ма пусти ме, жено", а једна мајка ме изгрдила на пасја прескакала – илуструје директорка родитељски однос.

Бележимо и случај оца који је несташлук свога сина одмах казнио шамаром. Дечак се није збунио. "Хајде, удари ми још један, па ћу да те пријавим за насиље у породици на телефон који телевизија стално објављује", запретио је оцу. Да би се пубертетлијама могло "гледати кроз прсте", измишљен је и еуфемизам "хиперактивно дете" за дрскост, безобразлук и хулиганство, који су, мерени друштвеним нормама, често врло опасни по ђачки и наставнички колектив.

А да су малолетни хулигани често узори другим ученицима, доказ смо нашли у школском листу. У анкети међу ученицима, највише гласова за "личност школе" добио је управо ученик који је, пре неки дан, искључен из наставе у овој и упућен у другу школу да доврши осми разред.