Зима у срцу, зима у баракама

Нова Пазова – Стигла је и четврта зима, а пет избегличких породица из Крајине и два самца још се надају да ће им у баракама „Планума” у Новој Пазови бити прикључена струја и вода и да ће се коначно и за њих наћи стамбено решење, боље од овог.Како сами кажу, живе као у каменом добу, а у Хрватској су им остале куће и имања. Избеглички центар у Новој Пазови је пре три године распуштен, међутим, њих четрнаесторо није имало куда да оде. Остали су у трошним баракама „Планума”, а онда им је искључена струја и вода, јер те трошкове нико није хтео да плаћа.

– Жалили смо се свима. Нико, па ни Комесаријат за избеглице неће да нам помогне. За њих ово место не постоји, значи ни ми више не постојимо. Ми овде живимо у мраку, без воде, у баракама кроз које ветар дува. Сви имамо старе родитеље и стварно нисмо у могућности да било како решимо наша стамбена питања – каже Александар Граовац, избеглица из Обровца, који овде живи са мајком.

Нико од њих четрнаесторо нема сталан посао, раде сезонски тек да се прехране. Срећа је што у Новој Пазови има хуманих људи, па им повремено омогућавају да се окупају у купатилима њихових кућа.

Николи Вуковићу, из Цетине код Книна је све дозлогрдило. Живи у бараци са оцем Петром и мајком Маријом.

– Посла нигде, једва зарађујем да се прехранимо, а оба родитеља су ми болесна. Да имам какав плац стегао бих зубе и почео изградњу кућице за нас троје. Самом би ми било лако, али родитељи су стари, болесни, немоћни, имали су по две операције и сада живимо у беди, без икаквих услова за нормалан живот – прича Никола.

– Знам за случај породица у „Планумовим” баракама, али општинa за сада не може решити питање прикључка на воду и струју. Oбезбедићемо им огрев и пакете хране и гарантујем да ћемо заједно са Комeсаријатом за избеглице Србије следеће године наћи начина да ови људи добију кров над главом – каже Ђорђе Радиновић, председник општине Стара Пазова.

Момир Мајсторовић, из Бенковца, живи овде у једној соби са мајком Иком. Каже да би све дао да обезбеди било какав нормалан кутак, да се њих двоје сместе. Драган Четник и Никола Ераковић су самци.

Никола је започео градњу куће у непосредној близини, у насељу Бусије, али стигао је до прве плоче, нема пара да уреди једну собу и да се исели из бараке. Тражио је помоћ у грађевинском материјалу од Комесаријата, али није добио.

– Није овако морало бити, да је Србија предузела било шта да нам Хрватска намири имовину да се сами скућимо. Све сам имао, а сад немам ништа. И не знам шта да кажем. Расформирали су овде пре тачно три године избеглички центар, а нас заборавили. Да имам било какав плац овде у Новој Пазови, Новим Бановцима или Старој Пазови, имао бих већ и свој кров над главом. Овако немам ништа, трудим се да зарадим да могу да преживим. Ником више ништа не верујем – прича нам Момир Мајсторовић.

У „Планумовом” насељу је радничка кухиња овог предузећа, има и струју и воду. И радничка барака преко пута такође има све услове за нормалан живот. У осталим баракама струја је искључена, јер док су овде боравиле избеглице струја није плаћана, па сада њих четрнаесторо немају никакву шансу да добију струју.

Нови председник општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић обећао је да ће помоћи у огреву и храни, али и да ће проблем ових избеглица у следећој години бити решен.