Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ахтисари: Резолуција о Косову до јуна

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 10. априла – Пут натраг више није могућ, Косово више не може бити део Србије. То је наслов разговора са Мартијем Ахтисаријем у словеначком провладином листу "Дело". Уз уводну напомену да је фински посредник "косовски Гордијев чвор пресекао с ‘надзираном’ независношћу за Косово", уследило је питање: У марту је прошло осам година од НАТО бомбардовања Милошевићеве Југославије – да ли је рат на Косову сад коначно завршен?

Ахтисари одговара "искрено се надам" и објашњава да је 1999. лично решавао југословенску кризу. Неће да одговори је ли одлука о бомбардовању Југославије била правилна (с обзиром да то нису одобриле УН), али радо прича "шта се дешавало у Београду и на Косову". "Милошевић је практично укинуо аутономију Косова. Почело је насиље. Било је много притисака са свих страна: погледајте шта се дешава пред нашим очима, ту у Европи. И све више захтева за интервенцију. Не знам шта би се десило да тада није посредовао НАТО. Од Европске уније сам добио задатак да заједно са америчким дипломатом Стробом Талботом и бившим руским премијером Виктором Черномирдином одем у Београд на преговоре с Милошевићем."

Упитан је ли баш он изручио Милошевићу лист о капитулацији, Ахтисари каже да то и није био документ о предаји, већ ултимативни мировни план који је Милошевићу дао 2. јуна. "Рекао сам му да је то најбоље што смо могли да спремимо. Питао је да ли је могуће ишта додати или променити у документу. Одлучно сам одбрусио: ‘Бојим се да не’ јер код Милошевића нисам дошао да преговарам. Мој задатак је био да му изручим тај папир, а он је имао само две могућности: да га узме или одбије... Расплет је познат – Косово од тада није више под српском јурисдикцијом."

"Незахвалну улогу мировног посредника на Косову" прихватио је "с великим задовољством". Не броји колико пута је посетио Приштину ("Много."), али сабира колико се кругова преговора "одвртело" ("17 кругова преговора и више од 25 различитих мисија на Косову и у Србији"), па закључује да "смо имали довољно времена за темељну расправу о свим темама. Пун је разумевања за стаменост Албанаца који "ниједног тренутка нису одустали од независности", а не одобрава што је "Београд лане чак променио устав, који опет наглашава да је Косово недељиви део српске државе". "Српска страна се током преговора супротстављала било каквој независности Косова. Обе стране су, дакле, устрајале на својој обали." Тиме се одлука о будућности Косова "нашла у његовим рукама". Нову ролу ЕУ на Косову описује као "управитеља Косова у прелазном периоду који ће трајати четири месеца".

На питање "о оправданости страха од нових конфликата на Балкану зато што Србија неће да призна независност Косова", одговара: "Сачекајмо одлуку Савета безбедности. У мом предлогу сам аргументовао зашто Косово више не може бити део Србије. Албанци, који чине 90 одсто становништва, то једноставно неће. Због лоших историјских искустава. Остала је само надзирана независност. Верујем да ће Србија једног дана променити свој став ако уистину жели да постане члан ЕУ."

Ахтисари сумња у озбиљну опасност да Русија уложи вето приликом одлучивања у Савету безбедности, јер "то се не дешава често". "Истина је да је завршница око Косова с обелодањивањем мог извештаја сад почела. Извештај је у СБ УН, морају да га расправе и усвоје одговарајућу резолуцију."

Упустио се и у шпекулације која ће држава прва признати Косово (с обзиром да се Словенија ту нудила), уз напомену да прво ступа на сцену парламент Косова који мора да усвоји нови устав, за шта сматра да је довољно шест месеци. Калкулише да је сада распоред председавања у СБ УН екстраповољан за Косово: "Прво Јужна Африка, онда Велика Британија, маја преузимају САД, а онда Белгија." Па се "нада да ће резолуција свакако бити усвојена до јуна".
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.