Ахтисари: Резолуција о Косову до јуна

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 10. априла – Пут натраг више није могућ, Косово више не може бити део Србије. То је наслов разговора са Мартијем Ахтисаријем у словеначком провладином листу "Дело". Уз уводну напомену да је фински посредник "косовски Гордијев чвор пресекао с ‘надзираном’ независношћу за Косово", уследило је питање: У марту је прошло осам година од НАТО бомбардовања Милошевићеве Југославије – да ли је рат на Косову сад коначно завршен?

Ахтисари одговара "искрено се надам" и објашњава да је 1999. лично решавао југословенску кризу. Неће да одговори је ли одлука о бомбардовању Југославије била правилна (с обзиром да то нису одобриле УН), али радо прича "шта се дешавало у Београду и на Косову". "Милошевић је практично укинуо аутономију Косова. Почело је насиље. Било је много притисака са свих страна: погледајте шта се дешава пред нашим очима, ту у Европи. И све више захтева за интервенцију. Не знам шта би се десило да тада није посредовао НАТО. Од Европске уније сам добио задатак да заједно са америчким дипломатом Стробом Талботом и бившим руским премијером Виктором Черномирдином одем у Београд на преговоре с Милошевићем."

Упитан је ли баш он изручио Милошевићу лист о капитулацији, Ахтисари каже да то и није био документ о предаји, већ ултимативни мировни план који је Милошевићу дао 2. јуна. "Рекао сам му да је то најбоље што смо могли да спремимо. Питао је да ли је могуће ишта додати или променити у документу. Одлучно сам одбрусио: ‘Бојим се да не’ јер код Милошевића нисам дошао да преговарам. Мој задатак је био да му изручим тај папир, а он је имао само две могућности: да га узме или одбије... Расплет је познат – Косово од тада није више под српском јурисдикцијом."

"Незахвалну улогу мировног посредника на Косову" прихватио је "с великим задовољством". Не броји колико пута је посетио Приштину ("Много."), али сабира колико се кругова преговора "одвртело" ("17 кругова преговора и више од 25 различитих мисија на Косову и у Србији"), па закључује да "смо имали довољно времена за темељну расправу о свим темама. Пун је разумевања за стаменост Албанаца који "ниједног тренутка нису одустали од независности", а не одобрава што је "Београд лане чак променио устав, који опет наглашава да је Косово недељиви део српске државе". "Српска страна се током преговора супротстављала било каквој независности Косова. Обе стране су, дакле, устрајале на својој обали." Тиме се одлука о будућности Косова "нашла у његовим рукама". Нову ролу ЕУ на Косову описује као "управитеља Косова у прелазном периоду који ће трајати четири месеца".

На питање "о оправданости страха од нових конфликата на Балкану зато што Србија неће да призна независност Косова", одговара: "Сачекајмо одлуку Савета безбедности. У мом предлогу сам аргументовао зашто Косово више не може бити део Србије. Албанци, који чине 90 одсто становништва, то једноставно неће. Због лоших историјских искустава. Остала је само надзирана независност. Верујем да ће Србија једног дана променити свој став ако уистину жели да постане члан ЕУ."

Ахтисари сумња у озбиљну опасност да Русија уложи вето приликом одлучивања у Савету безбедности, јер "то се не дешава често". "Истина је да је завршница око Косова с обелодањивањем мог извештаја сад почела. Извештај је у СБ УН, морају да га расправе и усвоје одговарајућу резолуцију."