Оријентални мираз Солуна

Блиндирани полицијски камион стоји тачно испред улаза у генерални конзулат Турске у Улици Агију Димитрију 151 у Солуну. Иза ћошка, у истом дворишту, опасаном четири метра високим зеленим зидом, на Улицу Апостола Павла наслања се улаз у родну кућу Мустафе Кемала Ататурка, оснивача модерне турске државе. Табла на три језика – турском, француском и грчком – подсећа пролазнике и ходочаснике да се ту, по предању које не деле сви Грци, 1881. године родио официр отоманске и турске војске, писац и први председник Турске.

Свеже офарбана двоспратница, коју је 1933. град Солун откупио од ондашњих власника и поклонио Ататурку годину дана пре његове смрти 1938. године, делује уснуло док се надвија над раскошним дрворедом платана у прометној џади. Замандаљена дрвена врата и спуштене жалузине јасно говоре да будући Ататурков музеј још не прима посетиоце, иако је управа Солуна јесенас најавила да ће бити отворен на стогодишњицу ослобађања Солуна од отоманске власти (26. октобра) или на годишњицу Ататуркове смрти (29. новембра).

„Мајстори још раде. Да није понедељак, могли бисте да погледате како напредују. Ипак, још се не зна када ће музеј бити отворен: намештај и вредне ствари пренети су на друго место”, објашњава службеник конзулата у дворишту строго чуваног здања које је 1955. године било у епицентру бруталног „истанбулског погрома” грчке мањине у граду на Босфору.

Иако још неотворен, будући Ататурков музеј већ је саставни део новог животног мозаика Солуна који одлучно заговара његов градоначелник Јанис Бутарис (70), који је по мајци пореклом Влах из Крушева. Овај врсни винар, заштитник дивљих медведа, носилац титуле „европски херој” магазина „Тајм” за 2003. годину, политичар је који је на изборима 2011. прекинуо четвртвековну доминацију деснице на челу другог грчког града, а да није припадао левом Пасоку. Бутарис има јасну визију будућности милионског града на Егеју.

„Солун није одувек само грчки град. Ту су живели и Турци и Јевреји и многи други народи, и то се не може заборавити. Да кренемо напред, отресемо се кризе и отворимо свету, морамо знати своју прошлост. Солун је од памтивека био космополитски град”, сматра Бутарис, који је након избора (уз победу од само 300 гласова предности) као градоначелник на први пут у иностранство отишао у Тел Авив, а убрзо потом и у Истанбул. „Није нимало случајно што је Солун вековима био познат као балкански Јерусалим”, поручио је Бутарис домаћинима у Израелу.

„Грци често заборављају да је оснивач државе Израел и њен први премијер Давид Бен Гурион био одушевљен Солуном. Бен Гурион је 1911. године дошао у Солун – највећи јеврејски град ондашње Европе – да научи турски како би студирао право у Истанбулу. Солун је јеврејски град без премца на свету, усхићено је говорио Бен Гурион”, подсетио је недавно у Солуну грчки писац Петрос Маркарис на представљању књиге „Ислам и Запад” Ибрахима Калина, вишег саветника турског премијера Тајипа Ердогана.

Оријентални мираз Солуна градоначелник Бутарис однео је и у Истанбул. „Дођите у наш стари град”, слободоумни градоначелник са минђушом у увету, тетовираним једнорогом и гуштером на руци, понудио је аудиторијуму у највећем граду Турске. Убрзо након Бутарисове посете Истанбулу, „Туркиш ерлајнз” је увео редовну чартер линију за Солун, а број туриста с оне странице границе на Евросу скочио је за 37 одсто.

Тако Бутарис почиње да исцртава нову слику Солуна на карти света. Слику града који планира меморијал младотурцима који су из Солуна 1908. године кренули у свргавање последњег султана Абдула Хамида Другог, одржава изложбу „Смирна: катастрофа космополитског града 1912–1920”, ради на повратку архива солунских Јевреја из Москве...