Распарчавање топличког здравства

Прокупље – Почетком прошлог века у тек ослобођену Топлицу дошао је Алекса Савић на место среског лекара, а само што беше завршио студије медицине у Грацу. млади Ужичанин постао је после управник болнице Прве армије на Крфу, па болнице у Нишу, први српски епидемиолог и министар здравља, али Прокупље није напуштао.
Изградио је овде 1929. прву болницу, са 80 кревета, и тако започео прве интеграције здравствене службе у Топлици. Сахрањен је, по сопственој жељи, на Хисару, брду изнад града на чијем је врху, по његом завештању изграђено спомен-здање, "здравима за уживање, болеснима за опоравак". Зграда старе болнице и данас служи као интерно одељење. Споменик над његовим гробом ретко ко надгледа, спомен-здање претворено је у кафану, а интерно одељење донедавно било је потпуно оронуло.

Сад је ова зграда преуређена и споља и унутра, дограђено је одељење за интензивну негу, опремљено ултразвучним и другим апаратима, као што су уређени и савремено опремљени и други павиљони у кругу болнице. Овде се, као ретко где, на преглед помоћу скенера не чека ни дан, а више од стотине специјалиста пружају здравствене услуге из готово свих области медицине.

Тако је у Прокупљу створен прави клинички центар за подручје Топлице, односно од Поморавља до Космета. Влада Србије и донатори, међу којима предњачи јапанска влада, уложили су у опремање и обнову установа здравства поприлично новца. Тако је, на пример, хитна служба оспособљена да пружа помоћ на најсавременији начин: у модерно опремљеном возилу лекар и техничар могу да укажу најнужнију помоћ још у току транспорта, а и пратња болесника до већих центара у Нишу и Београду организована је, такође, уз пратњу лекара и техничара.

Ове охрабрујуће податке изнели су нам Славица Крџић, директор ЗЦ "Топлица", и Драган Динић, управник Дома здравља у Прокупљу, додајући да је здравствена служба организована и у свим већим сеоским центрима са сталним лекаром, а у мањим са повременим. И стално се, кажу, понешто принавља: управо су набавили колор доплер, први у овом крају, нови биохемијски анализатор, апарате за физикалну терапију, почиње опремање тријажног одељења у болници, увођење рачунарске опреме...

Није, међутим, стање у здравству Топлице само ружичасто. Проблема има напретек, то знају и пацијенти и људи који руководе овом важном службом. Они који су некад замишљали њену организацију, створили су Здравствени центар и почели да граде огромну зграду са намером да ту интегришу све службе, од амбуланте до болнице. Прошло је више од две деценије, а опремљена је само половина приземља и ту смештен Дом здравља. Сутерен и још четири спрата чекају боља времена.

Други, актуелни и чини се још већи, проблем јесте тежња ка уситњавању служби. Наиме, ЗЦ "Топлица" раније су напустили Куршумлија и Блаце, а сада се на исти корак, кажу, спрема и Житорађа. Уз то, новим законом предвиђено је да се, у наредних пет година, домови здравља "преселе" у надлежност локалних самоуправа. Неке општине, па и прокупачка, већ су у вези с тим донеле одлуке.

Међутим, сви, од директора, преко управника и шефова служби у здравству Прокупља упутили су ових дана писма на све стране: општини, влади, Министарству здравља... Траже да се ова одлука барем одложи, ако не и укине. – Наш Дом здравља намењен је за регионалну службу, односно за више од 50 хиљада становника. Отуда су овде организоване службе које мале општине не могу да имају: онколошки диспанзер, епидемиолошка, логопедска и психолошка служба, развојно и адолесцентно саветовалиште... Сиромашна општина као што је ова, сама не би то могла да издржи – каже др Динић.

Инжењер Живорад Матовић додаје да је само за одржавање, грејање, воду, возила и слично потребно близу 30 милиона динара годишње, што је десети део општинског буџета. Уз то, тврди др Крџић, службе болнице и Дома здравља толико су повезане и "укомпоноване" тако да их је тешко раздвојити. Са доласком патолога и недавно свршеним специјализантом дечје хирургије, кажу овде, створена је веома уиграна целина, тако да се у веће центре шаљу само заиста ретки и тешки случајеви.

– Ми рачунамо да ћемо успети, бар за извесно време, да зауставимо распарчавање. Наш начин руковођења је уношење позитивне енергије. Ни директор центра, ни управник болнице, а ни ја не примамо никакву накнаду за функције, јер смо их прихватили да унапредимо службу и због тога сматрамо да смо у праву – закључује Динић.