"Српски" комарци
Чињеницу да у појединим деловима Београда харају ројеви комараца, према свему судећи, нису знали само појединци у градској администрацији, надлежни за решавање овог проблема. Док житељи Дорћола, Чукаричке падине и новобеоградских блокова покушавају своје муке да умање различитим препаратима против крвопија, у Градском секретаријату за заштиту животне средине на новинарска питања могуће је чути одговор да "нема довољно одраслих форми комараца (?!) за почетак акције запрашивања из ваздуха".
Како тврде, на појединим локацијама, где се испитује бројност комараца, уопште нема ових крвопија. Међутим, у ту информацију могу да поверују само новинари, који су послушали савет бившег министра културе, па живе у становима на високим спратовима, по могућству на Бањици или у Филмском граду, где је знатно мање комараца него на приобаљу.
Београђани се често запитају по чему је то Београд толико другачији од Беча, Амстердама, Хага или Венеције. Како то да река и неколико канала у аустријској престоници нису извор ројева комараца и зашто становници Венеције, за разлику од Београђана, не чекају жуте авионе привредне авијације као једини спас од малих крвопија.
Одговор је једноставан – у већини европских земаља комарце сузбијају још док су у облику ларве. Дакле, у Аустрији и Холандији нема изговора да се због кише мора одложити акција запрашивања, па да три дана пре и после акције мора бити суво време, потом да је повишен ниво река и подземних вода или да нема довољно комараца "по јединици мере".
Уместо тих изговора, западне земље бележе успехе попут оног да је у Немачкој, дуж Рајне и Мајне, искључиво методом уништавања ларви смањен број комараца за чак 95 одсто, као и да се у Холандији, Француској и Шпанији не користе хемијски нееколошки препарати за авионско запрашивање.
Градски оци и експерти надлежног Завода за биоциде и медицинску екологију тврде да уз запрашивање они, подједнако као и европске колеге, у сузбијању комараца користе методу којом се уништавају ларве, али очигледно је да ту нешто не штима. Како то да "европски" комарци не преживе ледене грануле са еколошким препаратом који уништава ларве, док "српски" опстану упркос модерним препаратима. Разлог сигурно није у томе што су се на тешке услове живота у Србији навикли и комарци, већ у томе да није пронађен најбољи метод сузбијања, после којег би убоди комараца на Дунавском кеју били спорадични.
За почетак, не би било лоше да београдски експерти ступе у контакт са колегама из европских метропола, као и са представницима Европске асоцијације за сузбијање комараца, на чијем челу је професорка, ни мање ни више, Новосадског универзитета. Уколико тежимо чланству у Европској унији, могли бисмо макар да докажемо да се унутар наше државе, на раздаљини од седамдесетак километара од Београда до Новог Сада, размењују идеје. Једна од значајних европских вредности.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


