Нова колонијална сила на Балкану

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Шта ради Словеначка војска (СВ) на Косову? Ако је судити према написима у провладином "Делу", онда "600 словеначких војника у саставу Кфора активно учествује у рађању нове европске државе". А ако наученој политичкој фразеологији додамо "бизнисменски дух" словеначких команданата, уз новац који словеначка предузећа у државном власништву шаком и капом улажу на Косово, онда постаје јасно да Словенија на Космету демонстрира снагу нове колонијалне силе на Балкану. Стварање државе Косово, међутим, није једини задатак припадника СВ. Прави интерес разоткрива пуковник Добран Божич, командант СИКОН 15 (свих јединица словеначке војске на Косову). Задовољан је радом који 10. батаљон СВ обавља на Косову, па ће крајем априла Божич преузети и дужност другог по реду официра-заповедника снага Кфора на западу Косова. Већ после месец дана боравка на Косову казао је за домаће медије да ће припадници словеначке мисије ускоро спознати да су били учесници у историјски важним догађајима, као и да "Словенија коначно спознаје да војска није само – војска".

"Словеначка војска на Косову није само у војној мисији. Овде поред задатака које обављамо за Кфор, посредно бринемо и за словеначки економски интерес. То се у свакој солидно развијеној држави подразумева, а код нас је таква улога војске до сад била табу. Да, Косово је важан део словеначких геостратешких интереса. Добро је да смо присутни", поручио је из Приштине, из седишта команде Кфора пуковник Божич (42), бивши заповедник 10. батаљона СВ који је, иначе, први словеначки батаљон у историји који је у пуном саставу прешао границу матице да би у туђини гарантовао њене привредне аспирације.

Врх СВ-а на Космету не либи се да готово дневно путем "Дела" поручује кући да су словеначке јединице прешле преко седам гора у "историјском тренутку за Косово, јер су словеначки војници крајем фебруара званично ушли у српску покрајину, а августа ће се највероватније враћати из државе Косово". То је став с којим су на Косово стигли словеначки војници, па произилази да им приоритет није очување мира ни безбедност становништва, без обзира на националну припадност, већ уверење да ће баш они донети и осигурати државност Албанцима с Косова. У то име су уочи поласка добили, бондовским речником, "лиценцу за убијање", односно дозволу за употребу оружја у циљу одбране, коју немају у другим мисијама по свету – Авганистану, Ираку, на Кипру, Конгу, Пакистану, Либану …

Симон Корез, задужен за односе с јавношћу у Генералштабу СВ, за "Политику" каже да такво "национално ограничење" у употреби дугих цеви одређује словеначка влада (у овом случају премијера Јанеза Јанше), па је тако одлучено да команда ИСАФ-а у Авганистану, рецимо, не може дати словеначким војницима задатак у коме би морали да употребе "ватрено оружје", док је "у складу с развитком СВ одлучено да се први пут на Косову одустане од исте врсте ограничења". Корез упозорава да то не значи да словеначки војници могу да пуцају уздуж и попреко на Косову, већ само ако су нападнути, док се "тачно зна како смеју да реагују, на пример, приликом цивилних демонстрација, у складу с хуманитарним, а не ратним правом".

Што се тиче словеначких војних експерата на Косову, пуковник Божич признаје да је очекивао више проблема, јер је било "много несигурности и нервозе" обашка што су словеначки војници на Косово стигли "веома напети, и потпуно опремљени", па су морали брзо да се прилагоде ситуацији која захтева "другачији, релаксиранији однос", при чему је највише мука било с комуникацијама. Комуникациони шум превазиђен је чим су шефови СВ-а на Косову схватили да "људи од нас не очекују да помажемо само по питању безбедности, него и у развоју привреде, па је наша мисија на Косову свакако шира него што изгледа на први поглед". Пуковник СВ-а развија ову теорију тврдњом да се СВ на Косову убрзано развија у интервенционистичку силу која своје националне, превасходно економске интересе штити на страној територији, по угледу на веће војне силе у свету.

"Војска води бригу о националним интересима, а на Косову превладавају економски, зато овде нисмо само у војној мисији, што је природно, иако је у Словенији таква употреба војске раније била незамислива. Добро је да смо ту, јер наша улога на Косову је изузетно позитивна, како за Словенију тако и за Косово". Из речи пуковника Божича јасан је пословни редослед: прво интерес Словеније, а онда Косова, то је оно над чиме бди словеначка војска на Косову. Пуковник не крије где је научен овој доктрини: "О економском значају војске за државу уче сви уџбеници. Словенија ће у 2007. бити највећи улагач у косовску привреду. Ту је поред ‘Телекома’ још и банкарски посао (Нова љубљанска банка преузима Касабанку – при. аут.), па ће словеначке инвестиције до краја године бити вредне чак 500 милиона евра. Овде људима нудимо посао и наш углед расте".

На страну предузетништво словеначких униформи које попут неке савремене преторијанске гарде на Косову штите државне инвестиције, главнокомандујући Божич ипак не спава добро, страхује од руског вета на Ахтисаријев план у Савету безбедности УН, па је спреман и на најцрњи сценарио. "За то смо обучавани. Један од наших задатака је и бојево деловање. Иако лично не верујем да ће доћи до најгорег, али ако се то деси – одлучно ћемо одговорити", тврди Божич, убеђен да нема бољег тренинга него "кад је густо".

Иако "млада словеначка војска још нема озбиљних ратничких искустава", додаје пуковник СВ, војници "највише знања стичу у истинској акцији, што су непроцењиве лекције и веома повећавају вредност војске, као и њен међународни углед".

"Знају да је то један од наших задатака, чак су нам (Албанци) много пута рекли да нек’ им помогнемо да Србе убедимо да се укључе у косовске институције, јер је то у обостраном интересу. А с друге стране, дужни смо да косовским Албанцима станемо уз бок, јер их подржавамо још од 1987. Они нас воле. Војник у словеначкој униформи је на Косову најбољи могући ‘пакет’."

Потпуковник Миха Шкербинц Барбо, командир 10. батаљона СВ и бојеве јединице ‘Соко’, никако не би да му се у Пећи понови фијаско са генералке пред полазак на Косово (вежба у Мађарској), где су се новембра прошле године низали инциденти – од размене "пријатељске ватре" при чему је група војника СВ-а маневарском муницијом пуцала у леђа другој групи војника СВ, трећи "ешалон" се мало изгубио на терену, а четврти је после војне вежбе шенлучио у локалној кафани уништивши успут два аутомобила, паркирана испред.

У једној од репортажа "Деловог" специјалног извештача са Косова Боштјана Видемшка, Косово је подигнуто на ниво "бивше југословенске републике". Јасно је колико историјског појма о овој ексјугословенској покрајини, која је саставни део Републике Србије, имају словеначки војници, ако о томе појма нема новинар с терена који више од месец дана извештава јавност о "историјскости" (нова кованица) момента у коме су се припадници СВ обрели на Косову – "баш у време када ће оно постати независна држава".

 Да се 10. батаљон СВ на Космету није нашао случајно потврђује податак да ће словеначке фирме само ове године на Косово уложити пола милијарде евра, што Словенију ставља на прво место међу улагачима. Није чудо да Барбо закључује: "Ту нисмо зато да бранимо Србе. Ми обезбеђујемо сигурност и стабилност".

А кад већ није успео да им обезбеди наводно прескупу "словеначку кућу", клуб у који би мушки и женски припадници СВ-а на Косову могли да се склоне од "културног шока" који доживљавају изван круга касарне, њихов главнокомандујући им је донео утеху – липу. Тако је министар одбране Словеније Карел Ерјавец, после службеног сусрета са "председником косовске владе" Агимом Чекуом у Приштини, на весеље својих сународњака у бази код Пећи засадио младицу липе, дрво које за Словенце има симболично значење. Јер липу је политичка елита јуна 1991. сместила и на централни трг у Љубљани, испред словеначког парламента, обзнанивши осамостаљење државе.

-------------------------------------------------------------------------

Словеначка војска послала на Косово једини батаљон који има

Словеначка војска послала је на Косово једини батаљон који има. Званично је ангажован у мировној мисији УН. Али према речима високог војног званичника СВ, 10. батаљон штити привредне интересе Словеније. Такве задатке су имале колонијалне војске европских земаља пре два века. Данас чак и америчка војска "штити демократију" у земљама које окупира. Најчешћа синтагма словеначких привредника је да је "перспектива словеначке привреде на тржиштима на југу". Није препоручљиво рећи "на тржиштима некадашње Југославије". Далеко највећи интерес словеначки бизнисмени имају за привредне субјекте у Србији, док је за Косово мањи, јер морају да се такмиче са великим отимачима косовске привреде са Запада. Аналитичари упозоравају на замку слања толиких словеначких снага на Косово, баш за словеначку привреду; јер ако ће словеначки војници задатак обављати савесно, тј. штитити Србе, онда ће доћи у сукоб са албанским екстремистима и ништа од обећаних добрих послова. А ако зажмуре и попусте притисцима албанских екстремиста према Србима, боје се да одоше послови на које рачунају у Србији. Ако је политика учинила глупост слањем толике војске на Косово, онда би барем надригенерали (нико од словеначких генерала нема одговарaјуће војно образовање) требало да машу маслиновим гранчицама и пуштају беле голубове. А можда Словеначка војска на Косову штити бизнис директора копарске"Интеревропе" Ловшина (Јаншиног највернијег пратиоца) и косовског премијера Чекуа, који су "класићи" са београдске Војне академије.

(Милан Горјанц, пуковник ЈНА и пензионисани начелник Центра војних школа Словеначке војске, непристрасни војни аналитичар у словеначкој независној штампи. У ЈНА је, између осталог, био и начелник Штаба Ужичког корпуса.)

--------------------------------------------------------------------------

Колико кошта Словенце Косово

Мисија Словеначке војске на Косову кошта око седам милиона евра, од тога држава три милиона плаћа само за транспорт војника и опреме.Иако је оцењено да би било јефтиније путовати преко Србије или из Копра за албанску луку Драч, СВ се одлучила за транспорт наоколо, преко – Солуна. "Што се Србије тиче, узели смо у обзир безбедносне разлоге. Преко Албаније би било јефтиније, али је постојао страх да наш конвој на прелазу Морина упадне у снежни метеж" па је конвој СВ за Пећ, уместо возом преко Србије или путевима преко Албаније онако како на Косово већ годинама путују Италијани, "због безбедности" обишао пола југоисточне Европе, објашњава бригадир Ален Гедер из штаба СВ.

Словеначко министарство одбране саопштило је овим поводом да је СВ у 2007. постигла рекорд – 11 одсто или 983 свих активних припадника Словеначке војске налази се у војним мисијама по свету. Најбројнија је "косовска" (623), а следе она у Босни (53 војника) и Авганистану (53).