Бетон прети Сандића долини

Љиг – Из солидно очуване куће старе више од сто година у засеоку Сандићи, љишког села Доњи Бањани, потиче, поред осталих, и легендарни српски и југословенски ватерполиста Мирко Сандић.

Лекари су једном приликом утврдили да је имао, по капацитету и обиму, највеће срце међу тадашњим спортистима у свету. Међутим, његови блиски рођаци из 11 кућа Сандића ових дана су се пожалили нашем листу да држава и пројектанти аутопута Београд – јужни Јадран, познатијег као Коридор 11, немају разумевања за њих.

Широку џаду планирали су да протерају по средини њихових башта, њива, воћњака, бунара, као и испод прозора кућа у којима живе.

Од када су геометри обележили трасу са заштитном зоном, житељи засеока Сандићи су озбиљно узнемирени, јер су грађевинске машине на деоници од Љига према Прељини на свега километар и по од њихових домова.

– Прошле јесени појавили су се геометри и кратко нам казали шта намеравају да раде. Поједини од нас Сандића чак су им помагали у ношењу и држању летви за премеравање. Међутим, када су означили трасу будућег аутопута широког преко 50 метара, схватили смо да смо доведени пред свршен чин. У међувремену радови на деоници из правца села Дићи примакли су се на километар и по од засеока. Практично, бетоном и асфалтом биће прекривене наше најплодније баште, њиве и воћњаци а куће додатно прилепљене уз брдо Дубраву. У овом рају на земљи остаћемо без воде и ваздуха. Моја кућа ће бити удаљена од брзих трака аутопута шест до седам метара док ће висина насипа бити изнад првог спрата. Такозвани заштитни појас пута иде кроз дворишта скоро свих 11 кућа, тако да нам овде опстанка нема – прича Алексије Сандић, уз нескривену љутњу што осим геометара с њима у вези са трасом аутопута, експропријацијом и даљом судбином нико ни реч није проговорио.

Поуздано знају, додаје наш саговорник, да ће на простору љишке територије деоница према Бољковцу и Прељини почети да се гради овог пролећа.

– Незванично смо сазнали, јер је тако било приликом експропријације у суседном селу Дићи, да ће нам ар земље, у плодној долини, плаћати по цени од 12.000 динара. То није премало, већ је понижавајуће јер за те паре не можемо да купимо земљу на неком од околних брда где нема прилазних путева и воде. Схватамо да је од великог значаја за Србију да има добре и квалитетне путеве, али када га, као у нашем случају, „натерају“ по најплоднијем земљишту од којег живи 11 домаћинстава са 30 чељади међу којима је деветоро деце, онда то треба да плате по адекватној цени – вели Алексије Сандић, додајући да су у општини и месној заједници пресавили табак на адресу Министарства за саобраћај, грађевину, урбанизам и просторно планирање где су описали у каквој крлетки су се нашли.

Крепки Десимир Сандић, који је прешао осму деценију живота, каже да им се ово догађа након два и по века од када су се њихови преци овде настанили. Разочаран је што се у срцу Шумадије асфалтни путеви граде по најплоднијим њивама и воћњацима.

Каже да ће његово домаћинство проласком аутопута остати без близу три хектара најплодније земље поред Лалиначке речице. Он се насмејао на цену од 12.000 динара за ар земље наводећи да је прошле године са упола мање површине на паприкама зарадио вишеструко већу суму.

И Ранко Сандић, са супругом и двоје деце, проласком аутопута остаће без хектара плодне земље која му је уз воћњак главни извор прихода.

– Због чега су навалили баш кроз ову долину није ми јасно, изузев што као грађевинац знам да ће им бити лакше и јефтиније. Ми ћемо уз све остати и без воде, јер ће радови пореметити изворске жице с којих скоро свака кућа добија воду и то слободним падом. Не могу да разумем да свега неколико месеци пред грађевинску сезону нико са нама не разговара, јер по свему судећи, највећи број нас мораће да напусти село. Где, куда и са каквим обештећењем у џеповима – пита се Ранко.

И његов рођак и комшија Миломир Сандић такође не може да схвати ко је плодну Сандића долину наумио да бетонира. Његова ужа специјалност је производња меда и тренутно има преко 100 пчелињих друштава.

Да поставе и специјалне семафоре, вели, њему ту опстанка нема, јер би пчеле свакодневно морале да прелећу аутопут ради одласка на воду. За неколико месеци све би настрадале.

Један од најмлађих и највреднијих сељана Слободан Сандић у чијој кући одраста уз њега и супругу троје деце каже да би, ако има памети, траса требало да заобиђе њихов заселак.

– То би било право решење. Ако сви знамо да је обрадива земља и пијаћа вода нешто што је највредније на планети, због чега ми у центру Шумадије да се правимо невешти – каже Слободан који у плодној Сандића долини сваке године уз обраду сопственог закупи од рођака још пет хектара земљишта на којем узгаја поврће и житарице.