Споменик нагризла небрига

Ниш – Град Ниш биће домаћин обележавања 1.700 година од доношења Миланског едикта. Прослава је одавно проглашена националним пројектом будући да ће се све најзначајније манифестације у част едикта, током ове године, одржати под покровитељством председника државе, републичке владе, министарстава, патријарха српског и Српске православне цркве.

Јубилеј у част 17 векова од доношења документа којим је римски император цар Константин Велики, рођен у Нишу, односно древном Наисусу, 313. године нове ере, забранио прогон хришћана и дозволио ширење хришћанства на целој територији Римског царства, обележаваће се током целе ове године.

За недељу дана, 17. јануара, почињу прве манифестације. Много тога је претходне године већ урађено и чини се да све тече по плану. Да ли је, међутим, баш тако?

Пре неколико дана је примећено оштећење на споменику Константину Великом на платоу недалеко од Градске већнице и моста на Нишави. Претпостављало се да је споменик оштетила пиротехника. Међутим, оно је настало због тога што није урађен заштитни слој, па је страдао од невремена, зиме и корозије.

Споменик је откривен пре шест месеци, па се сада наметнуло питање ко је то дозволио, јер није био у потпуности завршен.

У претходне две и по године у Нишу, али само на речима, грађене су „куле и градови“ поводом Миланског едикта, али је мало тога саграђено. Поред свега другог Ниш није добио комплекс на брду Виник изнад града, где је, на сва могућа звона, пре годину дана, објављено да је „почела изградња амфитеатра, музеја посвећеног цару Константину, конгресно-биоскопске дворане, хотела и у централном делу огромног крста висине 80 и са распоном од 40 метара“.

И да ће се, када буде завршен „комплекс и посебно споменик видети из целог Поморавља, Понишавља, из долине Топлице, са Копаоника, Старе и Суве планине и Јастрепца, скоро из пола Србије, јер је Виник на 450 метара надморске висине“.

Међутим, ниједан ашов није забоден, ниједна лопата бетона није насута на Винику, нити је икада на брду иједна грађевинска машина виђена.

Највећи заговорници неизграђеног комплекса, многи мали и велики привредници и, како себе зову „локалпатриоте“, који су обећавали донације у милионима евра, велики су били само на речима.

Гурали су се пре шест месеци на свечаности отварања споменика који је незавршен постављен и који је оштећен „зубом времена“ за само пола године да би се фотографисали и давали изјаве поводом историјске прославе Миланског едикта. А многи од њих су и даље у званичним организационим одборима прославе јубилеја.