Базен само за свечано отварање

Ужице – Свечано и уз помпу, уз стотине званица и дефиле познатих спортиста, још је почетком октобра, за Дан града, званично отворен покривени градски базен у Ужицу. Радовали су се Ужичани том дуго чеканом тренутку. Но ни данас, три месеца после свечаног отварања, на овом базену се још нико није окупао. Као да је само зарад те свечаности, круне мандата бивше локалне власти, ово купалиште направљено.

Кад смо ових дана накратко ушли у овај објекат у насељу Царина, да чујемо од некога због чега се с почетком рада одуговлачи, све је у базену (димензија 25 пута 33 метра) изгледало потпуно спремно за купање. Вода загрејана, околни простор чист и уредан, а четворо младих људи, вероватно задужени за бригу о објекту, за столом крај базена седе и разговарају. На питање зашто базен не ради одговор су избегли, упутивши нас на надлежне у градском већу.

Тражено објашњење дао нам је у градској кући Радован Ристовић, члан градског већа задужен за образовање, спорт и културу. Најпре нас је подсетио да је претходна власт јесенас свечано отворила базен који није био завршен, без потребне опреме. Ваљало је, стога, обавити низ мањих завршних послова да би купалиште примило прве купаче. То, као и вишегодишњe милионске кредитне обавезе за градњу базена, свалило се на леђа нове градске власти.

– Проблем завршнице подухвата био је што није постојала буџетска позиција за набавку ормарића, пултова, апарата за мерење квалитета воде, алата за техничку службу и других важних ситница неопходних да би базен прорадио. За ту опрему у децембру смо из градског буџета издвојили 1,5 милиона динара, па је сада у току њена испорука и монтажа. Уочи Нове године градитељи су завршили свој део посла, обављен је технички пријем и базен предат на коришћење јавној установи „Велики парк“. Тешко је тачно рећи кад ће купалиште прорадити, можда крајем овог или почетком следећег месеца. Бавимо се наслеђеним пропустима и базен ће почети да ради кад то буде реално. У сваком случају, цена карте ће бити прихватљива. Урађене су анализе какве су те цене у другим градовима ове величине, па ће одлуку о износу донети градско веће – каже за „Политику“ Ристовић.

Додатни проблем представља процедура претварања установе „Велики парк“, задужене за газдовање овдашњим спортским објектима, у јавно предузеће. Градска скупштина донела је о томе одлуку, али послови око пререгистрације не зависе од града, будући да тек треба да заживи нови закон о јавним предузећима. А како запослити људе да на базену раде док такво предузеће званично не буде основано, пита се наш саговорник, па на питање да ли је већ неко добио радно место на купалишту, као што чаршија прича, одговара: – Један број људи је прошао обуку за коришћење опреме, неки обављају припремне послове, али мислим да нико од њих није званично примљен. Тек предстоји усвајање систематизације и пријем радника.

Ристовић додаје да неће бити лако отплатити ни дуг који је градњом базена бивша локална власт оставила. Цео подухват, по његовим речима, коштао је око 270 милиона динара. Од тога, бивша гарнитура задужила је градски буџет кредитом на пет година у износу од 100 милиона динара, па платила део обавеза извођачима радова. Уз то, напомиње Ристовић, та власт обезбедила је током градње свега 30 до 40 милиона динара. Износ од 50 милиона дала је држава, преко Министарства спорта и омладине, колико је и уплаћено децембра минуле године.

– Остало нам је да у овој години платимо из буџета преко 80 милиона динара оног што није плаћено за градњу базена и 15 милиона за партерне радове, те да наредних година за ту намену враћамо кредит, чији је ануитет 21,5 милионa динара годишње. И за фудбалски стадион „Слободе“ постоје кредитне обавезе, ту је ануитет око 31 милион – објашњава Радован Ристовић, документујући то буџетским ставкама.