Отимачина одборника

После житеља Деспотовца у реду да добију власт по „државном шниту” чекају Смедеревци, Пожаревљани, Шапчани, Кикинђани, Сомборци… Својеврсни политички ријалити шоу зван „пресликавање републичке власти на локал” траје месецима и грађани Србије слободно могу да се питају зашто су излазили на локалне изборе.

Обијање општинских брава, упади у кабинете, туче, отимачина одборника и јавне прозивке ко је добио стан, посао или новац за промену страначког дреса да би се намакла нова већина постали су пратећи фолклор ове политичке игре са елементима корупције.

Оптужбе о куповини одборника у Новом Саду прошлог септембра је проверавало и надлежно тужилаштво са циљем да утврди има ли елемената кривичног дела. Тада се јавно говорило како је једном одборнику нуђено 50.000 евра да не дође на седницу градског парламента и да у Липовом гају, делу Новог Сада, постоји благајна за политичке „трансформерсе”.

Тачно је да су демократе после избора 2008. године предњачиле да се локална власт саобрази републичкој. Тако се и догодило да Ивица Дачић поништи договор са Александром Вучићем. Али, ако су се напредњаци у предизборној кампањи толико клели да неће радити исто што и ДС, зашто нису одолели изазову да по сваку цену руше постојеће локалне коалиције. Зато ово што се ради у многим срединама личи на реваншизам који озбиљно урушава изборну вољу грађана. Јер ако су демократе у Деспотовцу освојиле 49,9 одсто подршке грађана зашто не би биле на власти.

Иза приче како ће грађани у својим срединама од нове коалиције имати више користи крије се жеља партијских кадрова да се дочепају власти и поделе „плен”. Да је тако показује пример Деспотовца. Чим је формирана нова власт, коју су омогућиле четири одборнице ДС-а преласком у редове напредњака, именовани су нови директори свих јавних предузећа.

Да се постојеће коалиције на локалу не мењају саме од себе, већ по директиви страначких централа најбоље је илустровао Мирко Пушара, доскорашњи председник општине Бач, рекавши да је он војник партије и да му је Александар Вучић наредио да препусти власт демократама.

Ако већ из страначких централа стижу директиве да се по општинама и градовима руше постојеће коалиције и праве нове, хајде онда да укинемо локалне изборе. Тачно је да се овај изборни систем по којем су посланици и одборници власници мандата показао проблематичан у нашим условима. Питање је да ли би велика већина одборника седела у локалним скупштинама да их нису кандидовале странке које су у њихову кампању уложиле знатна средства. Зато није чудо што је Јован Марковић, потпредседник ДС-а, прелазак њихових одборника у СНС назвао „отимачином”.

Нажалост, све док се не промени изборни закон грађани нису у могућности да казне овакво понашање странака. Док год своје представнике у локалној средини буду бирали преко партијских листа, а не директно, имаћемо овакво постизборно мешетарење.