Дискретан шарм копродукција – бајка или стварност

Копродукциjе обjедињуjу супротности не би ли био створен квалитет коjи привлачи пажњу и доноси новац. Бретонов сусрет шиваће машине и кишобрана на операционом столу одређује надреализам, али jе у стварности бескористан доходовни модел.

Копродукциjа jе новац, односно опредељеност да се производећи уштеди, да би се стекло више. Данас ретко ко самостално може да обезбеди довољно новца да би створио квалитет коjи ће му донети добит или славу. Зато се средства заjеднички улажу у производ. У филм.

Прошле године у Србиjи jе у оквиру Фестивала новог кинеског филма приказано 0,62 одсто годишње кинеске продукциjе. Можда захваљуjући и овом програму, Кина jе постала друго наjjаче тржиште филма. У разговорима, поред жеље да се сретну с Батом Живоjиновићем, легендарним Валтером, чланови делегациjе из Кине поновили су позив домаћинима да Кина и Србиjа склопе споразум о сарадњи у области филма. У преводу: о копродукциjама. Без превода: поновили су, jер jе таj позив првобитно био упућен нашој делегациjи током програма Новог српског филма у Кини, jуна 2010.

Између два фестивала Филмски центар Србиjе сачинио jе нацрт могућег споразума коjи jе доживео судбину немогућег jер „већ постоjи споразум о сарадњи у области културе између две земље” коjи укључуjе филм. Изгледало jе лепо и обећаваjуће да се сретну див и љубичица. Због филма.

Чешки парламент jе почетком године усвоjио закон о филму коjи jе у два наврата заустављао председник Вацлав Клаус jер jе сматрао да филм не треба да буде фаворизован. После сомотске револуциjе чешки филм jе заблистао и освоjио Оскара, а услуге чешке филмске индустриjе постале су веома цењене. Студио „Барандов” пружао jе наjбоље за наjмање пара. Онда, као у баjкама, Чешка jе ушла у ЕУ – стандардизациjа, квоте и поскупљења. Чешка jе постала мање занимљива и светски филмски капитал морао jе да тражи нове дестинациjе. То су били ЕУ новопридошли – Румуниjа и Бугарска. Као у моди, ново долази сувише брзо, тако да се на лицима филмске индустриjе код наших суседа jављаjу ситни набори. Светски капитал опет тражи нова одредишта. Нас? Да ли да чекамо поjаву правих бора?

У Србиjи се годишње произведе између 12 и 32 филма, од коjих се у биоскопима прикаже између девет и 19. Удео копродукциjа креће се између 25 и 52 одсто, при чему се сваки уложени евро у Европски фонд за филмске копродукциjе „Еуримаж” у домаћи филм врати 1,48 евра. Ниjе лоше за средину коjа помаже домаће филмове улагањем до 25 одсто укупних трошкова производње филма подржаног на конкурсу. Не сваког произведеног филма!

Европска аудиовизуелна опсерваториjа (Србиjа се снебива да постане последњи члан из Европе) прати присуство копродукционих и jеднонационалних филмова на европском тржишту. Европски копродукциони филмови видљиви су на тржиштима 4,6 земаља у просеку, док jеднонационалне продукциjе стигну до два европска тржишта највише. Скандинавски модел коегзистенциjе и сарадње охрабруjе – фондови, национални, регионални, еснафски ориjентисани, подржаваjу филм у свим фазама развоjа –од идеjе до пласмана, чинећи скандинавски филм видљивим и конкурентним у друштву великих европских произвођача – Француске, Немачке, Италиjе и Шпаниjе. Битно је производити је, приказати филм много je важније.

Шта може да не ваља код копродукциjа? Избор модела „и фркће покисô коњиц на чвору црне смрче”, jер вређа и Војислава Илића и Владимира Назора и здрав разум. На ауторима је да изаберу.

Аутор је вршилац дужности директора Филмског центра Србије