Лечи људе и пеца рибу

Један је од лекара код којих се спортисти најчешће лече. Оперисао је многе познате фудбалере, кошаркаше, џудисте, рукометашице, одбојкаше...

У праксу је увео више од 20 нових техника у ортопедији и спортској трауматологији и то још на тлу бивше Југославије, а учио је више од 70 одсто ортопеда у Србији. Годишње обави између 400 и 500 интервенција, а активно оперише од 1991. године.

Годинама је играо одбојку, а каже да је сасвим нормално да се определио за ортопедију јер се половина његових колега у болници активно бавила спортом.

Да би се одморио од напорних операција, др Гордан Гавриловић, специјалиста ортопедије из Института за ортопедско-хируршке болести „Бањица”, има неколико интересантних хобија, па је онима који га познају право уживање да слушају догодовштине са занимљивих одредишта где редовно одлази ради пецања.

Обишао је делту Дунава, Монголију, Шпанију, Норвешку, Сибир, Шведску...

– Када сам се вратио из Атине, где сам живео седам година, почео сам са пријатељима да идем у риболов пастрмки и младица у Сибир 1998. године, али сам био затим у Словенији, Аустрији и Норвешкој. Сада је тешко организовати екипу за одлазак на занимљива одредишта, јер људи немају пара. Реч је о напорним путовањима, јер до неких дестинација лет авионом траје по два дана, па затим хеликоптером шест сати, па на коњима путујете још пет сати, а када стигнете на жељено место, сваки дан треба пешачити по 20, 30 километара и пробијати се кроз шибље. Догоди се да залутамо и преспавамо под ведрим небом. Спава се углавном у шаторима. Сада планирамо одлазак у Аргентину, где се обилази долина четири реке и где се иде чамцима. Највећи утисак на мене је оставила Монголија – објашњава др Гавриловић.

Каже да је у Сибиру лепо али да тамо треба отићи једном – и никада више. Објашњава да рибу коју упецају не једу, већ је враћају у реку или море. У Монголији рецимо постоји казна затвора од пет година ако се младица не врати у воду.

– Екипу чини 10 до 15 људи, а увек се иде са чуварима који брину о нашој безбедности. На Исланду боравак у 50 метара реке која је богата рибом кошта 5.000 фунти, а имате право само два сата дневно да пецате велике атлантске лососе који су тешки по 50 килограма. У Ирској сам ловио лососе где је температура воде четири степена, а треба издржати ту хладноћу. Највећа риба коју сам уловио био је сом од 78 килограма у Шпанији, а иначе је најтеже уловити туну – истакао је др Гавриловић.

Овај врхунски ортопедски стручњак познат је по томе што је први на подручју Балкана урадио такозвану БТБ методу која представља посебну технику – скида се такозвани коштано-тендинозни графт и пласира на место покиданог лигамента, а све се ради без отварања колена. Касније је увео још једну, где се приликом операције не узима парче кости већ два мишићна влакна.

Последња уведена техника је АЦП, приликом које се ради прерада крви и даје се супстрат код оболелог тениског лакта или рамена, али се то ради само код приватника, јер болница нема апаратуру за то.

Зид његове ординације, поред бројних уметничких дела, краси и један његов портрет, који му је поклонио пацијент из Бора, а који је настао на основу његове слике која је својевремено објављена у „Политици”. Пацијената увек има више него што може да стигне да оперишете, а објашњава да су спортисти захтевнији од других пацијената.

– Али и сви други пацијенти када дођу желе да буду рекреативци до 70, 80. године. Оперисао сам неке старије Звездине фудбалере који и данас играју фудбал са протезама без проблема. Велики проблем су родитељи који данас желе да њихово дете буде Новак Ђоковић или Драган Стојковић Пикси. Желе да им деца по сваку цену буду врхунски спортисти, а немају појма колико је то тежак пут. Треба избећи повреде, имати среће и пуно пара, али и да те воли тренер и да се „звезде” поклопе – додао је наш саговорник.

Осим лепих путовања, овај познати ортопед сваки дан проводи на свом бродићу, где воли да се опусти. Разуме се у добра вина, а први и други викенд у децембру проводи у прављењу домаћих кобасица. То успева уз помоћ још тројице пријатеља.

Рецепт је, каже, једноставан: узму се три врсте меса и направе кобасице тешке 400 килограма. А стигну да припреме и домаћи кулен, шпаргле и крвавице. А затим сваку Нову годину и неколико викенда у јануару проводи у скијању на Копаонику, које сматра најбољом релаксацијом. То му је најбоље „пуњење батерије” пред нове изазове који га у медицини чекају.