Александaр Гаталицa лауреат НИН-а

Нинову награду за роман године добио је Александар Гаталица за роман „Велики рат”, који је објавила издавачка кућа „Моно и Мањана” из Београда. Жири, који је радио у саставу: Васа Павковић, председник, Владислава Гордић Петковић, Љиљана Шоп, Милета Аћимовић Ивков и Мића Вујичић, одлуку је донео већином гласова (3:2). За роман АлександраГаталице гласали су Васа Павковић, Љиљана Шоп и Милета Аћимовић Ивков, а Владислава Гордић Петковић и Мића Вујичић свој глас дали су роману Ласла Блашковића „Посмртна маска”, чији је издавач „Архипелаг” из Београда. У најужем избору били су и романи: „Зоја”, Мире Оташевић, (Геопоетика), „Вепрово срце”, Драга Кекановића (СКЗ), „Штампар и Вероника”, Катарине Брајовић (Октоих и Штампар Макарије), и „Несрећа и стварне потребе”, Иванчице Ђерић (Ренде).

„Велики рат”, Александра Гаталице, каже се у образложењу жирија, које је прочитао Васа Павковић издвојио се од осталих романа по уметничкој ревизији односа према Првом светском рату. Пратећи судбину стотинак славних и анонимних књижевних јунака и комбинујући фантастику са документаристичким приступом, аутор је начинио убедљиву слику преломних догађаја у светској историји. Супротстављајући се локалном и традиционалистичком погледу на прошлост, Гаталица користи историју као живо поприште људског искуства, дугог пропадања и неугасле наде. За Нинову награду конкурисала су 164. романа.

Издавачка кућа „Моно и Мањана”, објавила је нови роман Александра Гаталице (1964), под насловом „Велики рат”, у едицији „Путеви”. Овај роман, на скоро петсто страна, чини својеврсну трилогију о догађајима у 20. веку, с његовим књигама „Невидљиви” и „Век”. Гаталица, аутор романа „Линије живота”, „Наличја”, „Крај”, „Еурипидова смрт” и „Невидљиви”, збирки циклусних прича: „Мимикрије”, „Век”, „Београд за странце”, „Дијалог са опсенама” и „Дневник поражених неимара”, превођен је на све важније европске језике, добитник је неких од најугледнијих домаћих и иностраних награда.

„Велики рат”, истакао је Гаталица, најзначајнији је његов роман. Он представља врхунац његовог досадашњег стваралаштва. Драго му је што је добио три гласа, а не свих пет, јер се, тако, поред његове књиге, ове године, издвојила и књига Ласла Блашковића „Посмртна маска”. Сви су се надали награди, казао је на крају, али победник је само један.

У недавном разговору за „Политику”, на питање зашто се одлучио да романескно обради управо Први светски рат, Александар Гаталица је рекао: „Напросто, учинило ми се да је у 21. веку дошао час да се баци нови и друкчији поглед на сукоб који је означио почетак 20. века. Чинило ми се да су досадашњи српски романи писани махом о војничкој страни великог рата, а моја амбиција је била да осликам читаву епоху – час када је једна Европа умрла и ослободила место за неку другу. Изазов је био велики. Хтео сам да напишем узбудљиво литерарно дело, да представим све учеснике овог сукоба, па јунаци овог романа нису само Срби, већ и припадници још десет народа.”

Награда ће Александру Гаталици бити уручена следећег понедељка, 21. јануара, у Скупштини града Београда.

З. Р.