Високи рачуни за осветљене сокаке

Краљево – Годишње се из буџета града Краљева за јавну расвету издваја око 70 милиона динара. Томе ваља додати и десетак милиона динара за замене сијалица и разне поправке како би се одржавао „систем“ од 14.600 сијаличних места. То је трошак раван изградњи једне нове улице и не би био споран да те сијалице даноноћно осветљавају најпрометније улице у граду и приградским насељима, већ и поједине путеве и сокаке у слабо насељеним селима. Низ је примера, како је то недавно потврдио и Драган Јовановић, градоначелник Краљева где су о буџетском трошку осветљена и приватна дворишта, фарме, приватне бензинске пумпе... Мрежа јавне расвете, нарочито у сеоским срединама, неплански је проширивана углавном током минулих предизборних кампања, па је тако овдашња градска дирекција за изградњу и планирање постала највећи потрошач краљевачке Електродистрибуције.

Неко ће, дабоме, рећи да ова потрошња и није велика, јер људи не могу живети у мраку, ни на селу ни у граду. Међутим, док се у градској средини нове светиљке постављају плански, у складу са пројектима изградње објеката и саобраћајница, у селима се то радило прилично неорганизовано што је довело до тога да од поменутог броја сијалица скоро половина, чак око седам хиљада, светли у селима. Томе је кумовала и устаљена процедура одобрења за постављење расвете на сеоским путевима. Пошто је то у надлежности скупштинске комисије за развој села, ретко се одбијао такав захтев представника месних заједница, нарочито ако је реч о изборној „бази“ позиције. Уз то, дешавало се да чим засија у једном крају села одмах су, ако не могу посредством комисије и о буџетском трошку, мештани другог засеока прикупљали новац и финансирали своју расвету. После је захтев поменутој дирекцији за плаћање потрошње струје био само формалност, јер се увек одобравао онима који су сами поставили светиљке. И тако се тај број потрошача и повећавао.

А, кад је трошак постао значајна ставка у буџету, приступило се штедњи. Није се, наравно, посегло за демонтирањем стубова већ је и претходна градска власт на 70 места у селима поставила такозване тајмере или систем фото-ћелија како се не би дешавало да тамо непрестано светли. – Недавно смо урадили и елаборат о примени најсавременије, такозване лед-технологије, што значи уградњу посебних штедљивих сијалица. Реализацију тог плана започећемо већ током овог месеца, постепено. Уложићемо пет милиона динара за један део града па касније други, а према рачуници та инвестиција се, пошто је реч о енергетски ефикасним сијалицама које троше заиста мало струје, исплати за две, три године. Наравно, убудуће ће се и више водити рачуна да јавна расвета не буде укључена по целу ноћ тамо где су комуникације мање, а што се ширења мреже тиче ту ће нам бити од помоћи увођење такозване комуналне таксе која се предвиђа новим прописима, па ни јавна расвета убудуће неће бити потпуно бесплатна за оне којима светли – истиче Ненад Нерић, директор Дирекције за урбанизам у Краљеву.