Пуч Бориса Березовског

Борис Березовски (61), руски тајкун и политички емигрант који већ годинама живи у Великој Бритнији, поново је жестоко уздрмао савезништво Москве и Лондона. Изјавом да "припрема нову револуцију у Русији са циљем да силом сруши са власти председника Владимира Путина", бивши професор математике и сива еминенција Кремља из времена Бориса Јељцина, потпуно је отворио карте и најавио прави рат руској држави. У изјави лондонском "Гардијану" Березовски је јасан: "Морамо да употребимо силу како бисмо срушили тај режим".

Речи човека који је богатство које се процењује на 850 милиона фунти стекао у временима руске транзиције, безобзирно пљачкајући државну имовину, жестоко су одјекнуле у обе престонице. У Москви су његове изјаве оценили као криминално деловање и одмах проследили Лондону захтев да се дотичном укине статус избеглице и да под хитно буде испоручен надлежним руским органима.

У британској престоници су затечени, иако ово није први пут да Березовски (који је за потребе избеглиштва име променио у Платон Јелењин) на овакав начин прети својој бившој домовини. Слично је било и пре око годину дана када је, такође, позивао на насилно свргавање Путина што је натерало чак и тадашњег британског шефа дипломатије Џека Строа да реагује и предочи му могућност одузимања избегличког статуса. Међутим, како се испоставило, руски богаташ је био јачи и од Строа. Покривши се одлуком локалног суда остао је у Лондону и наставио хајку на руководство у Москви.

Подсетимо, Березовски је у време Јељцина био један од миљеника такозване фамилије, изузетно моћне неформалне групе унутар Кремља, чији је најистакнутији члан била председникова ћерка Татјана Дјаченко. Али амбициозни магнат је гледао даље. Употребио је свој не мали политички, медијски и финансијски потенцијал како би помогао долазак на власт Јељциновог наследника Владимира Путина.

Међутим, нови први човек здања на Црвеном тргу одавно је схватио сву моћ руских олигарха и њихову жељу да економију државе потпуно потчине сопственим интересима. Одлучио је да се са њима обрачуна. Прва жртва био је – Борис Березовски. С разлогом, пошто је његова медијска империја, која је обухватала неколико најугледнијих дневних листова и недељника и најмоћнију телевизијску станицу ОРТ, прекрила практично целу земљу. Тако је почео "рат" двојице људи из две сасвим различите епохе новије руске државе.

У "Гардијанову" причу о "револуцији Березовског" у петак се, колико год невољно, укључио и Скотланд јард. Како је незванично саопштено, почела је провера исказа руског тајкуна са циљем да се установи има ли у њему ичега противправног чиме би дотични угрозио свој статус политичког избеглице. "Тренутно не вршимо истрагу него само процењујемо има ли оправдања за њен почетак", саопштили су у Скотланд јарду.

Очигледно схвативши да се залетео, Березовски је истог дана после подне покушао да подробније објасни ставове из интервјуа датог лондонском дневнику и понешто ублажи своје претње. По њему, у Русији тренутно не постоје околности за одржавање слободних избора. "У таквим условима избори не могу да буду средство које би обезбедило промене. Зато подржавам коришћење других метода за повратак земље демократији", наводи тајкун уз тврдњу да је реч о "ненасилним методима, какви су коришћени у Грузији и Украјини".

Тешко је, ипак, отети се утиску да Березовски, не "гађа" самог Путина. Његов циљ је пре свега председниково окружење. Зато он и наводи да управо у том миљеу већ има своје људе. После избора за шефа државе (заказаних за март 2008) лако је могуће да дође до извесне суревњивости међу чиновницима Кремља. Ту пукотину покушаће да прошири Березовски. Наравно не због демократије, него због личних интереса.

На том послу он, очигледно, рачуна и на помоћ британских политичких кругова. Лондон, наиме, већ годинама игра важну улогу у дезавуисању Москве, како на спољном тако и на унутрашњем плану. Пружање уточишта Ахмаду Закајеву, најближем сараднику Аслана Масхадова, покојног лидера чеченских сепаратиста, и затварање очију пред чињеницом да је на територији Уједињеног краљевства годинама активно деловао логор за обуку чеченских терориста, само су најдрастичнији примери овакве политике.