Још једна авантура Амелије Пулен

Дрвенград, Мећавник – Уместо хеликоптером, што је брже и угодније, француска глумица Одри Тоту, специјална гошћа 6. Кустендорф фестивала, до Дрвенграда је путовала аутомобилом, имајући тако прилику да види прелепе пејзаже Србије, али и „инсталације” од смећа на нагомиланим дивљим депонијама дуж наших неизграђених путних коридора.

Тотуова је на фестивалу специјална гошћа која овде неће представити ниједан свој нови филм, већ је њен главни разлог доласка, како каже, велико поштовање које има према Емиру Кустурици, и то не само као редитељу, већ и као све успешнијем француском колеги-глумцу и радозналост да лично осети атмосферу на тако оригиналном филмском фестивалу о којем се у Француској много прича, да сними што више фотографија (фотографисање је Одрина пасија) и види што више студентских филмова.

Ова шармантна глумица која је освојила свет насловном улогом у хит филму „Чудесна судбина Амелије Пулен” Жан Пјера Женеа, скретала на себе пажњу улогама у француским филмовима, заблистала у Хауардовом „Да Винчијевом коду”, на прошлогодишњем Канском фестивалу представила се насловном улогом у тестаментарном филму Клода Милера „Тереза Дескејру”.

Покојни Клод Милер је сценарио за овај свој филм писао инсистирајући да ви прихватите главну улогу?

То је тачно, Клод ми је послао да прочитам роман Франсоа Моријака по којем је писан сценарио и за мене је то значило могућност из снова – играти лик толико другачији од свега што ми се до тада нудило. Тереза је мисаона особа, она не говори много, она је затворена у себе, у своју личну драму жене која је по свему далеко испред свог времена. Током снимања, када год бих била у недоумици шта тачно осећа Тереза, консултовала бих се са Милером, а он ми је неколико пута напоменуо да је Тереза арогантна, али само зато што не осећа сажаљење за идиоте.

Шта вас је највише привукло лику жене-тровачице?

То је пре свега психолошко путовање жене која је мужу давала дупле дозе арсеника, прикривајући сва своја унутрашња пропитивања. То је жена која није нашла своје место у провинцијалном окружењу и која није прихватала живот који јој други намећу. Тровање мужа је њен крик за слободом и бунт против времена у којем живи.

Постоје ли сличности између улога Амелије Пулен која вас је прославила широм света, са Софи Нево у „Да Винчијевом коду”, Коко у „Коко пре Шанел” и Терезе Дескејру?

Свака од ових улога је од мене чинила зрелију особу. Не осећам се више истински младом у улогама младих, безазлених жена, каква сам била као Амелија Пулен. У филму „Коко пре Шанел” већ је то био лик који је другачији, зрелији. Лик Софи Нево има емоције и све што чини има неку емоцију, па је то разлог да се публика за овај лик лако везала, сматрајући га чак локомотивом „Да Винчијевог кода”. Лик Терезе Дескејру ми је отворио потпуно нови терен који сам са љубављу истражила, јер је био насилнији, комплекснији и необичнији.

Имали сте шансе, али нисте остварили чвршће везе са Холивудом, зашто?

Не узбуђује ме амерички фанатизам на исти начин на који ме узбуђују могућности снимања са великим бројем редитеља које обожавам, а који су моји земљаци. Рад у француском филму мање је оптерећен притиском и конвенцијама. Сумњам да бих као француска глумица икада могла да имам исте шансе које у САД имају моје америчке колегинице, мој енглески није савршен, не знам га довољно да бих на њему могла да мислим темељно припремајући улогу.

Када би се указала прилика да ли бисте сарађивали са Емиром Кустурицом?

О, веома радо. Волела бих када би то био какав енергичан филм попут „Андерграунда”, а не бих имала ништа против ни када би били глумачки партнери у неком француском филму.

---------------------------------------------

Данас стиже и Моника Белучи

Радна атмосфера влада на Кустендорфу. Од раних преподневних сати смењују се филмови, одмах затим и мајсторске радионице гостујућих редитеља у улози професора светским студентима филма, који се са својим делима такмиче за фестивалске награде.

Студенте је већ својим размишљањем о филмском стваралаштву опчинио кинески мајстор Жанг Јимоу, уживало се у живом дијалогу младог америчког редитеља Бена Зејтлина који је за филм „Звери јужних дивљина” освоји канску „Златну камеру” и номинацију за Оскара, а велико је интересовање и за оно што после пројекције свог последњег филма „И ја, такође” има да каже расположени култни руски редитељ Алексеј Балабанов („Брат 1 и 2”).

Мајсторску радионицу одржао је јуче и Емир Кустурица, после пројекције свог студентског филма „Герника”, према мотивима приче Антонија Исаковића, који је снимио када је био на трећој години режије на прашкој ФАМУ. „Герника” је била сјајан увод за лекцију о томе како се на почетничким грешкама најлакше учи, како треба разликовати реалност од реализма, баш као и ритам од темпа, зашто треба одвајати писање за филм од режирања филма и како треба достићи оно најважније – показати свој став унутар филмским језиком испричане приче. Кустурица је добар и харизматичан предавач са великим професорским искуством, па се током његове мајсторске радионице нико није померио са места...

Данас на Кустендорф стиже и Моника Белучи, која ће по свему судећи имати и сусрет са Милорадом Додиком, председником Републике Српске и обићи ће и Андрићград, а своје мајсторске радионице имаће италијански редитељ Матео Гароне и теоретичар филма (и члан жирија) Олег Јекнић...