Болница као ефикасно предузеће

Зајечар – Када је пре две године српска влада кренула у темељну обнову двадесет здравствених центара у Србији, на списку се међу првима нашао зајечарски. Речено је јасно и гласно да се то чини због његовог регионалног значаја, многих успеха у прошлости (први је добитник најзначајније сталешке награде у Србији "Сунчани сат", заједно са Војномедицинском академијом у Београду и Ургентним центром Клиничког центра Србије) као и због специфичних здравствених прилика тимочког подручја.

На рачун овог центра стигло је укупно око пет милиона долара кредита и донација за обнову, изградњу и опремање и већ је више од половине тог новца (који ће кредиторима враћати држава) утрошено, а велики подухват обнове највећи у минулих 60 година, биће завршен до краја ове године.

Велики хируршки блок, са опремом по светским стандардима, већ је завршен. У истом рангу је и велика обновљена централна лабораторија, окончана је поправка централног грејања, а у току је обнова и Дома здравља. Уштеде су већ велике: број болничких постеља смањен је за трећину, смањени су трошкови грејања и других комуналних услуга за 1.450 квадратних метара "укинутог" сувишног простора.

Са новом опремом, у коју је већ уложено око милион евра, поред досадашњих услуга, овде ће се знатно брже уграђивати вештачки кукови, почеће и уграђивање пејсмејкера, очних сочива и операција катаракте. Стигао је и најсавременији апарат за разбијање камена у бубрегу, а завршена је и монтажа најсавременијег дигиталног рендгена, који ће омогућити и васкуларну хирургију. Већ је почела обука стручњака који овом хирургијом треба да предупреде гангренозна обољења и ампутацију оболелих удова.

Директор зајечарског Центра Мирко Вељковић каже за "Политику" да ће нова модерна зајечарска болница, са максимално централизованим службама, деловати као ефикасно предузеће, конкурентно на тржишту здравствених услуга. Биће мање чекања, смањиће се трошкови болничког лечења и непотребног шетања болесника до већих здравствених центара у Београду и Нишу.

Управо се приводи крају и компјутеризација целог болничког система. У томе ће, вели директор Вељковић, овај центар бити први у Србији. Све службе ће бити међусобно повезане, оловке и папир биће избачени из употребе. Сваки пацијент биће у компјутерској меморији и, тако, непрекидно праћен.

Коначно, оствариће се и идеја директора Вељковића да зајечарски центар добије и своје геријатријско одељење. То је, вели, изузетно значајно за тимочко подручје, где се "бела куга" одавно одомаћила. Само у зајечарској општини сада има 14.000 особа (од укупно 70.000 становника) старијих од 65 година о којима готово нико не брине, нарочито у сеоским забитима. Биће преуређено старо инфективно одељење (неће бити порушено) и напуштене старине добиће на располагање 550 квадратних метара простора, односно нових 40 двокреветних соба са врхунским здравственим услугама и модерном кухињом.

Свако одељење и свака болничка служба у овом центру добиће боље услове за рад, а посао ће бити окончан до краја године. Биће сазидано ново интерно и одељење за ургентни пријем болесника. Гради се и у Дому здравља. Европска инвестициона банка наменила је овим пословима 2,2 милиона евра, а остатак, до пет милиона, улажу влада Србије из НИП-а и зајечарски Дом здравља.

Ипак, није све како би могло да буде. Није у складу са традицијом што зајечарски Здравствени центар сада више нема ни једног доктора наука. Први тимочки доктор медицинских наука, врхунски стручњак нуклеарне медицине (познат у свету по успешном лечењу штитасте жлезде) др Небојша Паунковић, сада у пензији, подсећа за наш лист да је зајечарски центар пре десет година имао десет доктора медицинских наука и четири магистра. Добро је, вели Паунковић, што се улаже у опремање, али не сме се заборавити струка.

начелник Зајечарског округа Михајло Јагодић подсећа да и даље нема решења за велику разуђеност и слабашну насељеност овог подручја што се одражава на велике невоље сеоског становништва. Било би добро, вели, да се граде домови здравља и за више села и да се праве испоставе хитне службе за више сеоских насеља, да не касни прва помоћ оболелим људима у неприступачним селима.