Лепота минулих векова

Лесковац – Из лесковачког Народног музеја, најзначајније културне институције у граду на Ветерници, најављују нова, опсежна истраживања Царичиног града. Иако је прошао скоро век организованог истраживања,  места где се налазе остаци једног од највећих и најзначајнијих византијских градова у јужној Србији, на територији Јабланичког округа, његова тајна до краја није откривена.

– Археолошки локалитет Царичин град, или Јустинијана Прима, представља вансеријски споменик античког урбанизма и архитектуре, а треба подсетити да су истраживања овог локалитета започета 1912. године – каже за "Политику" Верољуб Трајковић, директор Народног музеја у Лесковцу.

Уз бројна посртања и прекиде, многе екипе су истраживале овај локалитет. Предводили су их наши познати археолози, од Владимира Петковића, Франца Месеснела, Александра Дерока, Светозара Радојчића, Ђорђа Мано-Зисија, Невенке Спремо-Петровић, Владимира Кондића, Владислава Поповића до Вујадина Иванишевића, човека који последњих десет година несебично даје свој допринос даљем истраживању Царичиног града, а који је истовремено и координатор програма – наводи Трајковић.

Директор Народног музеја у Лесковцу, иначе историчар по образовању, подсећа да је Царичин град у близини места свога рођења саградио један од највећих византијских царева Јустинијан I (527–565), градитељ чувене Аја Софије у данашњем Истанбулу. Локалитет је, захваљујући досадашњим истраживањима, јасно профилисан, а сада је потребна његова експлоатација, као и медијска презентација.

Царичин град лежи на благим падинама које се спуштају од планине Радан ка Лесковачкој котлини, на месту ван главних путних токова, па је то био основни разлог што су се тек крајем XX века појавиле прве вести о значајним остацима града изгубљеног у долини Пусте реке. Рушевине града је, иначе, први описао знаменити Мита Ракић 1880. године у листу "Отаџбина".

Прва археолошка ископавања обављена су у предвечерје балканских ратова, а Владимир Петковић је за почетак радова изабрао највишу тачку, доминантан плато на коме је открио остатке епископске базилике.

Понесен величином града, открићем велике цркве, мноштвом архитектонске пластике и остацима мозаика, изнео је прве хипотезе о величини града и њеном трајању, које и данас заокупља пажњу стручњака. Нажалост, ратни вихори и економске тешкоће су прекинуле истраживања која су обновљена тек 1936. године под покровитељством двеју кључних институција – Српске краљевске академије и Универзитета у Београду, а под вођством првог истраживача Владимира Петковића. Годину дана касније, радовима се прикључио Франце Месеснел, а нова систематска истраживања прекинута су 1940. године.

Истраживања су после дужег прекида обновљена 1947. године и трајала су све до 1970. године, а потом настављена 1975. под руководством Владимира Кандића и Владислава Поповића, када је и уследила сарадња са француским научницима на челу са Ноелом Дивалом, Жан Мишелом и другима.

Сва ова истраживања показала су да је утврђено насеље Царичин град, дужине више од 500 метара и да је урбано језгро сачињено од три целине – Акропоља, Горњег и Доњег града, на које се надовезује широко предграђе и споменици у ближој и даљој околини. На највишем платоу, који доминира околином, постављен је Акропољ, а испод њега леже Горњи и Доњи град.

– Много је урађено на истраживању овог вредног локалитета, али предстоје нова опсежна и значајна истраживања – закључује Верољуб Трајковић, директор Народног музеја у Лесковцу и менаџер комплетног пројекта.