Младима доступно 4.000 врста јефтиних синтетичких дрога

Ниједан наркоман није избегао предвидиву прогресију која почиње експериментом са супстанцом, наставља се повременом употребом, продубљује редовним конзумирањем и прераста у зависност. Дроге су данас моћније и убитачније. Омладина, најпогодније друштво за ширење вируса наркоманије, недовољно је обавештена о супстанцама, њиховом деловању и последицама. И поред превентивних акција које се спроводе није се смањила употреба психоактивних супстанци.

– То је општа појава у свету и код нас. Нови трендови су – синтетичке дроге. Има их више од 4.000 врста. Дизајниране су да имитирају природне дроге по својим ефектима а изузетно су јефтине. На пример од једног литра фентанила који кошта око 2.000 долара, добије се 50 милиона дозних јединица за уличну употребу вредну два милиона долара. Ту је профит битан – указује професор др Иван Димитријевић, са Медицинског факултета и председник Стручне комисије Београда за превенцију злоупотребе психоактивних супстанци.

Синтетичке дроге, напомиње он, производе „кухињски техничари” у напуштеним баракама, фабрикама, лабораторијама где контрола синтезе није могућа. Он објашњава да уколико се једна фракција, приликом синтезе неке синтетичке дроге, прегреје за само један степен добија се супстанца која је хиљаду пута јача од хероина.

– Све то говори да ове дроге настају без контроле, а у кратком временском периоду употребе доводе до драстичних можданих оштећења. Млади то не знају. Знате ли шта су синтетички канабиноиди? Више нико не завија цигарету марихуане, него постоје таблетице: светле, прозрачне, илустроване хороскопским знацима, елегантне на око, које су замена за марихуану – појашњава професор Димитријевић.

Упитан да процени тренутну ситуацију код нас када је реч о болестима зависности професор Димитријевић констатује: „Када би се око 1.200 неуропсихијатара у Србији, колико их има, бавили само алкохолизмом и наркоманијом не би били довољни за димензију проблема”.

На Клиници за психијатрију Клиничког центра Србије, где ради, он се, каже, сусреће са доста комбинованих токсикоманија. Тренутно, његов најмлађи пацијент има 18 година а најстарији 82, значи ту су све генерације – од унука до деде.

Многа истраживања, углавном спровођена по принципу упитника, показују да млади у све ранијем узрасту пробају дрогу, а само је једном та чињеница потврђена и лабораторијским налазима.

– У шест округа: Јабланичком, Пиротском, Зајечарском, Поморавском, Мачванском и Златиборском 2002. године је први пут и последњи пут код нас урађено испитивање присутности супстанци на узорку мокраће средњошколаца. Најпре су родитељи одобрили да 1.459 деце да урин на анализу. Око 92 одсто родитеља се сложило да се то уради, а затим сам анализе радио у лабораторијама здравствених центара тих шест округа – каже професор Димитријевић истичући да узорке нису давала проблематична деца него одлични и врло добри ђаци од којих 86 одсто живи у родитељским породицама.

Изненађење је било то што је 4,88 одсто узорака било позитивно на једну од пет супстанци чије је присуство испитивано, а то су: опијати, канабис, седативи, синтетичке дроге и кокаин.

– Очекивао сам да ће се од тих 4,88 одсто највећи проценат односити на марихуану, али не. Чак 59 одсто је имало екстази у мокраћи, на другом месту били су седативи а тек на трећем марихуана. То је била „но нејм стади”, студија без имена, којом смо верификовали присуство супстанци у урину средњошколаца и којом је потврђено присуство синтетичких дрога на нашем тржишту и међу младима. Да не буде забуне, то не значи да су сви они били наркомани, могуће је да су тада први пут пробали – разјаснио је наш саговорник. 

----------------------------------------------------------------------

Дуг пут до неуропсихијатра

Професор Димитријевић указује да је веома битно обезбедити подмладак у борби против болести зависности апелујући да се тежиште пребаци на примарну здравствену заштиту.

– Пре ће проблем уочити лекар опште медицине. Пут до неуропсихијатра је дуг. Од пет до десет година се путује од првих упозоравајућих симптома употребе супстанци до доласка на лечење. Док код нас стигну пацијенти већ имају тешка оштећења мозга и организма у целини која данас, употребом савремених дрога, настају много брже него пре двадесет година – упозорава он.

-------------------------------------------------------------

Канабис психоза је лудило

Програми за сузбијање наркоманије постоје али уколико се спроводе једнократно неће дати жељене резултате. Перманентно образовање је неопходно, напомиње професор Димитријевић.

Пројекат „Џаст сеј но” који је он реализовао у многим градовима Србије дочарао је речима: – Група младих пред публиком наводно дели џоинт у круг. Марихуана стигне до Милице, она повуче дим. До ње је Јован, заљубљен у Милицу. Очекује се да ће и он узети, али он пресеца круг. Каже да сам га научио да је 95 одсто интравенских хероинских зависника почело са марихуаном, да постоје и канабис психозе, лудила проузрокована конзумирањем те дроге. То оставља снажан утисак на публику, што потврђују клинци који ми се већ на следећем предавању поверавају да су били у сличној ситуацији и да су рекли – не.