Само 74 жиранта враћа туђи зајам

Колико људи код нас враћа туђе кредите? Подаци Удружења банака показују да је таквих невољника свега 74 и да они, као јемци, враћају 61 туђи кредит. Ради се о томе да су ти кредити били обезбеђени са више, а не само једним жирантом. Ако им је за икакву утеху подаци банака показују да је остатак њиховог дуга два милиона динара, односно да им је преостало да отплате у просеку по око 27.000 динара. Из овога је јасно да су, грубо посматрано, били гарант за релативно мање позајмице, јер је куповина некретнина и уопште вреднијих ствари оптерећена хипотеком и другим облицима јемства.

Међутим, 2.381 кредит са јемством је на суду што значи да њихови жиранти могу да се нађу у ситуацији, уколико тако суд пресуди, да плаћају туђи дуг. То се на крају најчешће не дешава из простог разлога што јемци успеју да основног дужника натерају да плати своје обавезе.

Податак да само 74 човека враћа туђе кредите није алармантан у односу на то какве су сличне прилике у региону. Процењује се да у БиХ, Црној Гори и још неким суседним земљама око 200.000 људи плаћа туђе зајмове. Тамо су чак формирана и њихова удружења.

Да се виц о томе ко су најтраженији људи – хашки оптуженици и жиранти – и код нас није причао без основа, показују такође и подаци Удружења банака. По њима тренутно је активно 83.396 кредита са јемством за које је гарантовао 99.361 жирант. То је 6,4 одсто од укупног броја кредита, а кредити код којих јемци плаћају туђи дуг чине само 0,0047 одсто свих кредита.

Подаци банкара показују и да се број кредита с јемством смањио у односу на период од пре две године. Тада их је било 101.332, за њих је гарантовало 124.000 јемаца и чинили су 8,4 одсто свих кредита. На крају 2010. године 93 јемца отплаћивало је 58 туђих кредита.

Према речима Верољуба Дугалића, секретара Удружења банака разлог за релативно мали број „страдалих” жираната налази се у чињеници да су банке тражиле и друга средства обезбеђења. За некретнине то је хипотека, док су аутомобили, због пореске олакшице више куповани на лизинг, што значи да су својина лизинг куће до тренутка истека уговора. Готовински и потрошачки кредити су обезбеђени меницама што је мањи гарант за банку, али су баш зато такве позајмице, због ризика и најскупље. Подаци банкара показују да је код тих кредита и највећа доцња.

– Не могу жиранти да се правдају да су уговор гарантовали само формално, како би кредит био одобрен и да то није њихова обавеза – каже Дугалић.

Дане Вукобратовић, заменик директора Сектора администрације Комерцијалне банке каже да, по кредитима физичких лица, имају више од 5.000 жираната.

– Имајући у виду висок степен одговорности грађана у извршавању преузетих кредитних обавеза, у циљу наплате потраживања активирано је свега око три одсто жираната. Наплата потраживања од жираната реализује се у зависности од њихове финансијске ситуације, као и код основних дужника. Банка веома савесно анализира примљену документацију, а такви су јој и клијенти, тако да није имала ниједан случај лажних жираната – каже Вукобратовић.

И у Ерсте банци кажу да су ретки случајеви да жирант буде „активиран”.

– Пре свега, за већину кредита жирант и није неопходан. Јемац је потребан углавном када је реч о већим износима готовинских кредита или када клијент има неуредан извештај Кредитног бироа. У пракси, уколико због кашњења буде активиран жирант, често се дешава да корисник кредита убрзо настави да отплаћује своје обавезе – наводе у овој банци.

У понуди Сосијете женерал банке нема кредита код којих је жирант обавезан, а зајмови се одобравају на основу реалних прихода и кредитне историје клијента.

– У случају када клијент не испуњава услове за добијање кредита, због раније убележених доцњи или из неког другог разлога, банка може да му понуди могућност да тражени кредит добије уз ову додатну меру обезбеђења – каже Мирослав Ребић, члан Извршног одбора банке.