Лукавство практичног ума

Како је прексиноћ јавио дописник Танјуга из Њујорка, Сједињене Америчке Државе и земље ЕУ припремају нови, трећи по реду, нацрт резолуције о Косову. (Претходне је руска страна већ у првим консултацијама чланова Савета безбедности одбила.) Најновији план земаља које се залажу за што скорију независност Косова се изгледа састоји у следећем: Русима и Србима се чини уступак у виду отпочињања нових преговора између косовских Албанаца и Београда, а у обзир долази чак и нови посредник међународне заједнице, како би се залогај додатно засладио.

"Квака 22" је, међутим, у томе што би нови преговори били орочени на четири или шест месеци, после чега би се аутоматски применио Ахтисаријев план. Ђаво је у детаљу који је пре два дана обелоданио албански лист "Зери": овом резолуцијом продужила би се важност Резолуције 1244 на кратак рок од само неколико месеци. То је нова, велика замка за Србију, али и Русију.

А у чему је замка?

Са становишта српских интереса, најважнија ствар у вези са Резолуцијом 1244, којом је окончан сукоб НАТО-а са СР Југославијом и којом је управљање Косовом поверено мисији Уједињених нација, управо је то што је то резолуција чије трајање није временски ограничено. Она је на снази, односно представља међународно право на Косову док год је Савет безбедности не укине. Мисија УН на Косову не мора да се обнавља сваких неколико месеци, као што је случај са свим другим мисијама УН у свету, управо због тога што Резолуција 1244 нема временског ограничења. То ограничење није унето управо због тога што се желело избећи стално ново варничење међу сталним чланицама Савета безбедности око будућности Косова. Та неограниченост трајања Резолуције 1244 разлог је што Русија у овом тренутку, на неки начин, држи све карте у рукама. Улагањем вета, она може да спречи свако неповољно решење за Србију. Не може да изнуди решење које би било само њој по вољи, али може да спречи остале сталне чланице Савета безбедности да наметну решење (читај независност Косова) које њој није по вољи.

Ако би Русија сада одједном дозволила да се Резолуција 1244 продужи на само неколико месеци,  другим речима да се орочи, онда би по истеку тог рока била у ситуацији у којој се сада налази Вашингтон са својим европским савезницима: могла би да прижељкује одређено решење, али не и да спречи исход који јој се не свиђа. У Резолуцији 1244 СР Југославији, односно Србији, гарантују се независност и интегритет над целом њеном територијом. Ако би Резолуција 1244 престала да важи, престале би и те гаранције суверенитета и територијалног интегритета  и Америка и њени савезници имали би одрешене руке. Ако би Резолуција 1244 била орочена, по истеку тог рока Русија не би могла да приволи друге земље да је продуже.  Ту право на вето ништа не помаже.