Валтер гради фабрике, школе и дечија села

Зрењанин – На крају девете деценије Рудолф Валтер јури кроз живот као да је око пунолетства. Реч је о успешном страном инвеститору који је свој новац уложо у Србију. Осим тога, овај пословни човек годинама помаже децу у целом региону. Недавно је проглашен почасним грађанином у Кикинди, а уручена му је и Награда града Зрењанина, највише признање које је први пут додељено странцу.

Рудолф је рођен у Виндекену у Савезној Републици Немачкој. Дуго се бави бизнисом који је развијао по целом свету, укључујући Кину и Америку. Данас ради у Мађарској и Србији. Каже да му је место становања Суботица, након што се пре више година заљубио у једну Суботичанку. Почетком деведесетих се нашао у Мостару. Највише због хуманитарних активности које су обележиле цео његов живот.

– Тада је већ увелико трајао рат и намеравао сам да у граду на Неретви једну касарну претворим у дечији дом. Многи малишани на свим зараћеним странама остали су сирочад и требало им је помоћи. Било би много симболике у томе да су војску заменили дечија граја и нови живот. Међутим, нису ми дали, а ја сам намеру остварио у Лукавцу код Тузле, где сам подигао десет зграда за смештај 450 деце. На још неколико места градио сам домове за децу и старце на подручју бивше Југославије, па и у Румунији, у Темишвару, широм света – каже Немац Рудолф Валтер.

После је почео да улаже у послове у Банату и на северу Бачке. Прва инвестиција била је у Кикинди где је, како радници кажу, успешно приватизовао „Ангропромет”. Данас послује у Сенти, Кањижи, Суботици... Увео је нови начин пословања тако што гради велике хале и онда их изнајмљује за фабричке погоне. Тако је у Зрењанину најпре подигао халу од 14.000 квадрата, након што се први уселио у индустријску зону. Јесенас је изградио и другу, а обе је населио немачки произвођач електричних проводника за аутомобиле „Дрекслмајер”. У две хале данас ради 2.500 радника. Прву је отворио доскорашњи председник Србије Борис Тадић, а другу садашњи, Томислав Николић. Са оба политичара има слично искуство. Тадићу је два пута писао због тога што не може да добије дозволу за изградњу објекта у близини Сомбора, где је купио парцелу и где би започео бизнис за 25 радника. Одговор није добио из председниковог кабинета. Обратио се и Николићу пред неколико стотина сведока на отварању друге хале у Зрењанину, али ни после неколико месеци нема одговора, а дозвола се чека пет година. Међутим, искусни немачки бизнисмен се позива и на добра искуства из праксе у Србији. 

– У Зрењанину нисам имао никаквих проблема са администрацијом и по ажурности она је слична оној у Немачкој – вели Валтер и наглашава да ништа лоше не мисли ни о нашим радницима нарочито ако су за свој рад добро плаћени. – И не само то, они изузетно цене кад имају неког коме смеју да се пожале, а ја сам такав. Увек ћу примити радника и са њим поразговарати – додаје он. Где год је био оставио је за собом хумани траг: једну младу жену која је овде лечена о свом трошку је одвео у Немачку где су је излечили. Сваке године Рудолф Валтер овдашњој деци подели на десетине хиљада новогодишњих и божићних дарова. Кроз донације гради школе по целом свету, две је подигао и на Косову. Изградио је или реконструисао на десетине школа од којих три носе његово име. Једна је у Гази у Палестини. Још увек не посустаје, а основао је Фондацију „Бачка штифтунг” којој ће завештати сву своју имовину за финансирање хуманитарних акција.