НИС тражи своју имовину

Уколико одобри влада, Нафтна индустрија Србије упутиће захтев Хрватској за повраћај своје имовине заостале на територији ове ексјугословенске републике у складу са Споразумом о сукцесији потписаним 29. маја 2001. године који је ступио на снагу јуна 2004. године.

Иако у НИС-у у овом часу не желе да прецизирају колика је вредност имовине, кажу да је у Хрватској "заостао" поприличан број НИС-ових хотела, бензинских пумпи, складишта, пословног простора...

Посебно питање је Јадрански нафтовод, од луке Омишља до границе са Србијом код Сотина у Војводини, у чију је градњу НИС уложио већи део средстава, а који је после оснивања предузећа за транспорт нафте Јанаф припао Хрватској. Сразмерно улагањима у градњу нафтовода НИС сматра да и ту има одређена својинска права, што ће се накнадно утврдити.

Будући да НИС располаже комплетном документацијом о укњиженој имовини у Хрватској, којом су руководиле тадашње две НИС-ове фирме "Нафтагас-промет" и "Југопетрол", тачно се зна колико и шта би требало да буде враћено. У НИС-у објашњавају да је у овом часу излишно говорити о вредности имовине, јер је реч о књиговодственој вредности на дан 31. 12. 1990. године, што је далеко од садашње тржишне вредности.

Тек пошто се добије сагласност владе Србије, надлежни из НИС-а ће изаћи на лице места и утврдити у каквом су стању објекти у Хрватској и самим тим утврдити њихову праву тржишну вредност.

Колико дуго ће цео процес трајати и да ли ће НИС успети на крају да врати своје, у националној нафтној компанији не могу да кажу, али истичу да ће учинити све да поврате оно што је њиховим новцем грађено. то им, на крају крајева, и закон омогућава.

У НИС-у истичу да потраживање ове имовине никако не значи кварење односа са хрватском нафтном компанијом – Ином – која махом користи НИС-ове пумпе, већ, напротив, само покушај да се разреши шта је чије.

На питање шта су чекали 16 година да би тек сада покренули поступак за повраћај имовине, у НИС-у кажу да је једини разлог то што су до 1. октобра 2005. године били јавно предузеће. То значи да је држава требало да буде та која ће покренути повраћај имовине. С обзиром на то да до тога није дошло, а НИС је у међувремену постао акционарско друштво, сада има правних могућности да сам покрене ово питање.

Највећи део ове имовине, сазнаје се у НИС-у, и данас се користи. Неки од објеката су у међувремену прекњижени те се воде као имовина Хрватске, док се део књижи на друга правна и физичка лица. Већи део бензинских пумпи је укњижен на "Осијек-Петрол", ћерку фирме Ине, међутим, сва ова имовина је унета у књиге као оснивачки улог НИС-а на који ће сутра права имати и нови стратешки партнер.

Најважније од свега је да је НИС, како се види из књига, легитимни носилац права својине над непокретном имовином у Хрватској због чега и верују да ће кад-тад поново постати и фактички власници онога што су пре више деценија градили по СФРЈ.

Како ствари сада стоје НИС-ова одмаралишта разасута дуж јадранске обале – у Макарској, на Хвару, Брачу и Вису – могла би да буду продата, док би за пумпе, складишта и пословни простор тек требало да се донесу конкретне одлуке. Дакле, или ће се отуђити или ће се поново узети и њоме управљати.

Упућени сматрају да би се цео проблем брже решио да Хрватска потражује имовину у Србији. Међутим, знајући да је цела Инина имовина завршила у власништву Беопетрола који је у међувремену купио руски Лукоил видеће се да ли ће НИС ипак успети да извуче своје.