Злочин и страст у Боки

Све у роману „Ученица професора Џојса” Љиљане Томановић Пономарев почиње у космополитском Трсту, пред Први светски рат, граду који врви од различитих народа и језика, богатства дијалеката. Ту Ирац Џејмс Џојс подучава једну младу Бокељку Марију Мању Јанковић, кћерку капетана Божа Јанковића, о слободи, модерном духу, избегавању предрасуда, а по формули: „Живети, грешити, падати, тријумфовати, из живота изнова стварати живот”. Ову књигу објавила је издавачка кућа „Лагуна”, а у суженом избору разматрао је и недавно „Нинов” жири. Прича прати Мању кроз време, она постаје љубавница барона Де Росетија, због чега је породица враћа у Боку Которску и напречац удаје. Из досадног брака она бежи у нове авантуре, страсно се везује са млађег љубавника, и све време дописује се са Џојсом.

Љиљана Томановић Пономарев научни је и стручни преводилац са француског језика, живи на релацији Београд – Петровац на Млави –  Херцег Нови – Женева. Објавила је и романе „Сестра моја Ерика” (награда „Кочићево перо”) и „Игре и огледала”. Из разговора са овом књижевницом сазнајемо да је идеја за „Ученицу професора Џојса” произашла из историје њене породице, а затим и две фасцинације: Боком Которском и делом „Уликс” Џејмса Џојса, односно његовим стилом и језиком (читаним у изванредном преводу Зорана Пауновића).

– То је фасцинација Боком, првенствено због мог бокељског порекла по очевој линији и куће старе готово двеста година, која баштини и чува породичну традицију. А Трст који описујем био је космополитски град и слободна лука, под аустроугарском влашћу, исто као и Бока, па као такав обећана земља за бокељске поморце и бројне чланове моје породице, чије једрењаке и трговину су угрожавали и касније докрајчили тршћански бродови на пару. Породична традиција и везаност за један геополитички топос у нестајању, били су за мене изазов да их оживим и сачувам од заборава баш кроз ову романескну форму – каже наша саговорница, додајући:

– Лик главне јунакиње Мање Јанковић настао је из комбинације аутентичних ликова мојих баба-тетака, рођених и школованих у Трсту, баш у време које описујем, као и неких каснијих млађих ликова, актера породичних скандала, због чега има доста истинитих елемената и места у мојој причи.

Међутим, према објашњењу Љиљане Томановић Пономарев, лик Џејмса Џојса јесте чиста имагинација, али заснована на биографским и литерарним елементима.

– Теоретски било је врло могућно да су се моја јунакиња и писац у неком друштву упознали, или да јој је Џејмс Џојс био професор. За потребе романа пажљиво сам проучила живот и кретање великог писца, док је боравио у Трсту. Спојити их, изгледало ми је занимљиво због сличности коју сам замислила да је између њих постојала: обоје су, свим својим бићем, тежили слободи и модерности, а као противтег су имали сопствене конзервативне и традиционалне средине од којих су хтели да побегну – сматра ауторка.

Овај роман описује бурна времена, пред Први светски рат, у којем је и питање јединства и слободе Јужних Словена било актуелно; затим стварање нове државе, па Други светски рат…

– Кад сте сведок нестајања неке тековине, националне или државне, за коју знате да су се борили низови генерација, или су о њој сневале, и што је најгоре, проливале реке крви за њу, питате се где је у свему томе људска јединка, биће, његов живот, у шта је потрошен његов таленат, способност да воли, ствара…А онда сам нашла код Џејмса Џојса, који је све то исто преживљавао, опредељеност за утапање у европски модерни дух, насупрот ирском фолклорном национализму и религијском конзервативизму: „Јесам Ирац, али Ирац европског духа, просвећен, а не затуцани католик и националиста. Да. Ирац који воли оперу, а не онај који верује да нема лепше музике од ирског фолклора и танца, живећи морално, ментално и духовно у прошлости, заробљен митовима.” 

У целој овој бокељској фасцинацији и традицији, за њу су, како каже, посебно били интригантни женски ликови, јер су деловали као да су изашли из европских романа.

– Наиме, у Боки су жене из богатијих породица вековима биле релативно образоване, равноправне наследнице очеве имовине, жене са миразом, светске путнице на једрењацима својих очева, браће, ујака, мужева, за разлику од руралног преовлађујућег модела, који је код жене традиционално величао њено паћеништво, жтрвовање, одрицање од живота, од женствености… – каже наша саговорница.

Мања, модерна девојка, стасала на почетку 20. века у Трсту са свим новим идејама, страсна, испуњена жудњом за даљинама, наједном се, искомпромитована љубавном везом са ожењеним мушкарцем, затиче по свршетку рата у једној малој, конзервативној средини, у досадном браку, са досадним мужем….

Заслепљена љубомором, Мања је починила злочин и била принуђена да са тим живи. Њена старост, по овој причи, представља парадигму за судбину талентованих и аутентичних индивидуа на нашим просторима, увек тесним и нетрпељивим за такве као што је она била, а које, по правилу, завршавају трагично.