Дачић и остали

Александар Вучић први потпредседник владе одиграо је симултанку на две табле и добио.

За првом шаховском таблом седео је Ивица Дачић, председник владе и председник СПС-а. За другом таблом седели су Миодраг Ракић и Драган Ђилас. Играле су се „Шарићева одбрана” и „Шарићев напад”.

Та прича о Дарку Шарићу осумњиченом за шверц кокаина и његовим везама са Ивицом Дачићем стара је онолико колико је прошло времена од одласка Бранка Лазаревића са функције шефа кабинета министра полиције у амбасаду у Атини. Од тада се та прича шапуће по политичким и новинарским кулоарима. Сви који су у тој причи помињани знали су да ће она кад-тад изаћи у јавност, да ће бити искоришћена против њих.

Онда је преко таблоида, за који се верује да има добре односе са влашћу, почело да се одмотава клупко односа у троуглу Лазаревић –Шарић – Дачић, само што је место Шарића преузео Родољуб Радуловић, сада осумњичен да је стварни шеф Шарићевог клана.

Некако у то време Дачићу је „излетело” да се може разговарати и о столици у УН за Косово. Био је први српски политичар који је то изговорио што је био вероватни повод да Филип Рикер, амерички званичник задужен за Балкан,одмах „преплива” Атлантик и сретне се са Дачићем у Бриселу. У том тренутку веровало се да је поново дубоко закопана прича о односу Дачић–Шарић.

Е, па није. Оживела је у истом оном таблоиду, а додатно убрзање дао јој је и Миодраг Ракић, доскорашњи координатор обавештајне заједнице Србије, тврдњом да постоје докази о сусретима Дачића и Радуловића. Онда је таблоид показао доказе, Дачић је све изненадио и признао да је разговарао са Радуловићем, али је рекао и да није знао са ким разговара, нису га обавестили они који су то морали да ураде. Таблоид је још додао да је Дачић знао са ким разговара и о чему разговара – о истрази против члана Шарићевог клана који је касније убијен.

Компромитовани премијер – довољан разлог за изборе, поверовала је опозиција. Није, одговорио је Александар Вучић.

Тренутни резултат „афере Дачић–Радуловић”:

Прво: премијер је компромитован, нарушен је његов кредибилитет. Нико се неће изненадити ако се ова прича ускоро настави са новим детаљима или ако изроне неке нове приче. Он ће морати да са много разумевања поздравља све потезе коалиционог партнера укључујући и оне против сопствене странке и „својих” људи.

Друго: ако је Вучић демантовао Динкића рекавши да Ракић и Тадић нису починили кривично дело не саопштавајући Дачићу информације, премијер ће инсистирати баш на тој причи да га Ракић није обавестио и пожуриће да сруши са власти Драгана Ђиласа.

Треће: Вучић ће тешко пронаћи нови разлог за изборе у овој години.

Четврто: Ако мисли добро друштву Србије, грађанима Србије, демократији у Србији власт мора да учини потпуно доступним јавности све транскрипте разговора „шарићеваца” са – осталима. Свима осталим.