Каменицама на мирне азиланте

Боговађа – Када су пре десет дана Црвени крст, Комесаријат за избеглице и Центар за азил у Боговађи, који је месецима пребукиран, пронашли решење за прекобројне азиланте у једној приватној кући у оближњем селу Врачевићу, на тренутак сви су одахнули. Нарочито 70 азиланата који су тумарали около а ноћу проваљивали у празне викендице и штале како се не би смрзли. Међутим, већ четврто вече две бачене каменице којима је разбијено стакло на спаваћим собама пореметиле су им миран сан, а дигли су на ноге и одговорне који брину о њиховом смештају и боравку у нашој земљи.

Порука са каменицама је била јасна, да су азиланти у овом селу непожељни. У побуни коју су покренули председник и чланови савета месне заједнице Врачевић, прикупљено је и 200 потписа од укупно 300 мештана само са једним захтевом да се кућа са азилантима у најкраћем року испразни. Они тврде да је њиховим доласком угрожена безбедност сеоске деце а страхују и од других инцидената као што су крађе и слично. Локалној власти у Лајковцу дали су рок да заједно са Центром за азил из Боговађе иселе кућу из Врачевића до 8. фебруара, у противном тражиће заштиту и помоћ од Владе Србије.

Драгић Стојковић, власник издате куће, каже да је бунт против смештаја азиланата подигла група мештана који станују на другом крају села. Он тврди да азиланти никоме не сметају, јер се кућа налази на осамљеном месу а њихове прве комшије за протеклих десет дана нису имали ниједну примедбу.

– Поред 72 лежаја и два купатила у саставу објеката које сам издао налази се интернет-центар и ТВ сала а у посебном објекту је магацин за храну, односно ланч пакете који им се допремају. Дакле, постоје сви предуслови да њихов пристојан смештај. Од првог дана, као домаћин, даноноћно сам са њима а ускоро ће бити ангажована још два лица из Центра у Боговађи – прича Стојковић, који нас је упутио на његове најближе комшије да их питамо да ли њима сметају азиланти.

Бранка Богатић, испред чије куће је стајалиште за локалне аутобусе које свакодневно користе азиланти, каже да она није доживела нити чула за било какву непријатност. Не разуме због чега су незадовољни они који су удаљени више од једног километра од куће где су азиланти смештени.

И учитељица у сеоској школи Драгана Жујовић вели да, за сада, није чула за било какву непријатност.

– Постоји страх родитеља за децу, али ако о азилантима води бригу држава и њене институције и службе, онда хоћу да верујем да све мора бити у најбољем реду – био је кратак коментар сеоске учитељице.

Стојан Сјеклоћа, управник Центра за азил у Боговађи, каже да је изненађен реакцијом једног броја мештана села Врачевића, које се граничи са Боговађом, и који добро знају да азиланти нису никакви ванземаљци, већ људи у пролазу кроз нашу земљу.

– У Боговађи је уместо 150 смештено преко 200 азиланата који свакодневно пристижу из Сомалије, Сирије, Алжира, Авганистана и, у последње време, Малија и других афричких земаља. Све канцеларије и помоћне просторије смо претворили у спаваонице, али и то не помаже јер имамо константно између 70 и 100 азиланата који су ван капија Центра и наше контроле. Стога смо понудили заједно са Црвеним крстом и Комесаријатом за избегла лица да мештани околних села издају вишак стамбеног простора по цени од 50 евра по једном азиланту. Пријавио се човек из Врачевића са одговарајућим објектом где може да се смести и успешно контролише и води брига о 70 лица. То је привремено решење, боље рећи наш напор да ови људи презиме а на лето очекујем да ће проблем простора за наше потребе решити држава. Међутим, неколицина је, не разумем са каквим мотивима, подигла велику буку без икаквих аргумената ширећи страх од азиланата – каже Сјеклоћа, наглашавајући да је кућни ред у смештајном пункту у Врачевићу строжи него што је у Боговађи, управо због специфичности смештаја у приватном објекту.

Зоран Драгићевић, председник МЗ Врачевић, овај случај није желео да коментарише за наш лист тврдећи да смо ми на страни управника Центра у Боговађи.