Француско кошкање са Британцима

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Иако ниједном није поменуо британског премијера Дејвида Камерона, француски председник Франсоа Оланд је у јучерашњем говору пред посланицима Европског парламента неколико пута на посредан начин критиковао најаву из Лондона о референдуму о британском останку у Европској унији.

Говорећи о томе зашто је Француска кренула у интервенцију у Малију, као и о будућности ЕУ и еврозоне, Оланд је рекао да „опасност с којом се данас суочавамо није неповерење тржишта, већ неповерење људи”. Према његовој оцени, разлог за мањак поверења у ЕУ лежи у томе што су „национални интереси превладали над заједничким европским интересима”, додајући да „сувише дуго Европа има сумње о себи самој”.

„Неопходна нам је вишеструка Европа која неће бити ни Европа две брзине ни Европа а ла карт”, рекао је Оланд, не именујући кога критикује, али упозоривши да велики резови у буџету ЕУ могу да смање раст у еврозони која се опоравља.

Описујући француске приоритете, Оланд је захтевао да се одржи садашњи ниво трошења за заједничке политике ЕУ, као и да се новац из кохезионих фондова не користи само за земље кориснице већ за целу Европу.

„Да – прављењу резова, али (кажем) не –слабљењу економије”, рекао је он истичући да нови буџет ЕУ мора да подржи најрањивије и оне који су били највише изложени кризи.

Аналитичари Оландов говор виде пре свега као почетак још једне рунде жестоке борбе између лидера ЕУ о томе да ли ће износ буџета ЕУ за период 2014–2020. бити у односу на претходни смањен, замрзнут или повећан бар за два одсто, колика је годишња инфлација. Европска комисија је прошле године предложила да седмогодишњи буџетски оквир износи 1.033 милијарде евра.

Иако буџетска каса чини само око два одсто укупних националних буџета држава чланица, поједине државе као што је Велика Британија инсистирају на буџетском резу од чак 200 милијарди, док поједине чланице као што је Немачка желе да буџет ЕУ износи један одсто БДП држава чланица, што би подразумевало буџетско смањење од 130 милијарди евра у односу на предлог Европске комисије. Ипак, највећи заговорници смањења буџета ЕУ су Британија, Данска, Шведска и Холандија, а највећи противник томе је Француска будући да би део резова могао да буде у делу буџета који се одваја за пољопривредну политику ЕУ, одакле огромну корист имају француски пољопривредници.

Због тога су Оландове стреле усмерене ка заговорницима смањења буџета. Међутим, ни он није био имун на критике, будући да му је бивши белгијски премијер и садашњи лидер либерала у Европском парламенту Гај Верхофштат приговорио да Француска мора да размотри штедњу тако што ће прихватити да Европски парламент не заседа на два места – и у Стразбуру и у Бриселу. Иако се верује да би се годишње уштедело 180 милиона евра када би Европски парламент заседао само у Бриселу, Оланд је рекао да брани „Стразбург као седиште Европе јер нас историја подсећа на улогу Стразбура”.

С друге стране, Оланд сматра и да вредност евра не може зависити од воље тржишта, изразивши забринутост због недавног оштрог скока јединствене заједничке валуте.

„Не сме се дозволити да кретање евра зависи од расположења тржишта”, рекао је француски председник додавши да еврозона „мора имати своју девизну политику, јер ће се у супротном суочити са девизним курсом који јој наметну тржишта, а који није у складу са њеном реалном конкурентском позицијом.”

Евро је у последњих неколико месеци забележио оштар раст, услед појаве наде у опоравак еврозоне од дужничке кризе, тако да је прошлог петка постигао рекордну вредност од 1,3711 долара, што је највиши ниво од новембра 2011. године.

Висока вредност евра може да нашкоди извозу, који је кључни мотор раста у еврозони која се и даље налази у тешкој економској ситуацији.

Оланд није пропустио прилику и да укаже државама чланицама ЕУ које имају јак извоз, попут Немачке, да би морале да стимулишу унутрашњу потражњу како би постигле баланс у оквиру европског блока.

Немачка се, с друге стране, противи било каквом интервенисању на девизном тржишту, инсистирајући да је неопходно пре свега да економије еврозоне буду конкурентније на тржишту.