Са тремом долазимо у Београд

ИНТЕРВЈУ
Атеље 212 и Југословенско драмско позориште заједнички су организовали гостовање Драме Словенског народног гледалишча из Љубљане од сутра до 25. априла у Београду. Вишедневно гостовање СНГ Драме, која ће извести укупно шест представа, београдским медијима најавио је Јанез Пипан, уметнички директор и управник. Затекли смо га у раним јутарњим часовима у Атељеу 212. У руци је држао програм најновије представе Атељеа 212 "Хитлер и Хитлер". Пипан нам открива да је замолио Цветковића да му позајми програм, и комад јер га још није прочитао.

– Направили смо у договору са Светозаром Цветковићем и Бранком Цвејићем избор онога што је најбоље и најзанимљивије за београдску публику. Жао нам је што представу "Браћа Карамазови" не можемо из техничких разлога да изведемо у Београду. Наш репертоар се већ неко време заснива на другачијем читању класике и тражењу нових комада светске и домаће драматургије, који се одликују посебним квалитетима. Политичке и уопште друштвене теме се сада поново враћају у позориште. То је европски тренд, и нешто од тога моћи ће да се види и у овим представама са којима долазимо. Али, то је потпуно други начин од онога што смо радили седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, после чега је дошло до прекида са политичким театром.

Шта за Вас значи културна размена са Београдом?

Јако много нам значи. Са великом тремом долазимо у Београд јер нам је много стало до тога какве ће реакције бити, како ће нас публика и критика оценити. У Европи нас гледају са дистанцом, као неку занимљивост и посебност, а овде је другачије, комуникација је директна и непосредна, врућа. Ту је публика која нас боље разуме, може да прочита у представама и неке нијансе које, можда, код страних гледалаца једноставно прођу без одзива. С друге стране, постоји чврста сарадња између наше три позоришне куће. Имамо лепа пријатељства међу глумцима, колегама.

Колико су на Вашем репертоару заступљени комади домаћих аутора?

Нажалост, наше драмско стваралаштво није у успону. Имамо проблем са домаћом драмом већ петнаестак година, дакле, после поглавља политичке драме осамдесетих година дошло је до велике кризе. Писци су се окренули другим медијима, другим жанровима, а млади аутори дуго нису показивали интерес за позориште, за драму... То се сада мења, има много младих писаца али нема још оног квалитета који би успоставио неку равнотежу између домаће и стране драме. Најактивнији, и најпродуктивнији писац већ неко време код нас је Матјаж Зупанчич. Сада се неки од тих старијих писаца враћају драми, међу њима и Драго Јанчар, и имамо у плану да следеће године радимо његов нови комад. И Душан Јовановић се спрема да напише нову драму. Читам и старе домаће текстове, трагајући за оним што нам они могу данас рећи.

Код вас нема незапослених глумаца. Држите их у некој врсти сталне стваралачке температуре?

Када радимо 12 до 13 премијера у сезони, није могуће другачије. Глумци морају да раде, не у смислу да их мучимо, него да раде ствари које их занимају, које им омогућавају да расту, да се развијају, да покажу свој таленат, да се искажу као уметници. Имамо и притисак публике и јавности, која хоће да гледа нове премијере. Зато максимално користимо све своје капацитете.

Којим путем иде словеначко позориште?

Транзицију у смислу неке велике кризе нисмо имали. Међутим, позориште уопште данас је у некој другој транзицији. То је естетска транзиција. Дакле, још има јаких редитељских читања и то ће и остати, и мора да остане и у будућности, али имамо и то да је писац у првом плану.

Од оних сте позоришних људи који не заговарају доношење закона о позоришту, већ сматрају да самом театру треба препустити да уређује своје кодексе. Како то постићи?

Свако је позориште индивидуалитет, тешко га је сврстати у шему која би важила за све. Противник  сам стандардизације и гледања на позоришну продукцију само из аспекта материјалних чињеница. Против сам и тога што нас је задесило у Словенији, а то је да су позоришни па и други уметници сврстани у исти систем са јавним службеницима, као да су државни чиновници. Због тога ћу да иницирам промену и да заједно са својим колегама тражим да се то мења, да се успостави нови систем. Можда не са неким законом о позоришту, али сигурно са неком уредбом која ће то регулисати.

--------------------------------------------------------------------------

Представе у Београду

У Атељеу 212 сутра увече биће изведене две представе "Тартиф или преварант" Ж. Б. П. Молијера у режији Душана Јовановића (Велика сцена, 20 часова), и комад "За сада нигде" младе београдске ауторке Ане Ласић у режији Александра Поповског (Театар у подруму у 22.00), док је у недељу на програму  "Класа" Матјажа Зупанчича, редитељ је Миле Корун (Велика сцена, 20 сати).

У ЈДП гостује "Пространа земља" Артура Шницлера редитеља Јануша Кице (понедељак, Сцена "Љуба Тадић"), "Слушкиње" Жана Женеа, у режији Дијега де Бреа (уторак, Сцена "Бојан Ступица") и "Ана Карењина" Л. Н. Толстоја у драматизацији и режији Душана Јовановића (среда, Сцена "Љуба Тадић").