Европу руши корупција

Од Уганде се ових дана захтева да врати новчану помоћ коју су јој послале Норвешка, Шведска, Данска, Ирска и Велика Британија због тога што су средства завршила у џеповима политичара на власти.

Новац је био намењен за програм реконструкције региона на северу Уганде који је опустошен двадесетогодишњим ратовањем. Испоставило се да 14,4 милиона долара није ни стигло до оних којима је помоћ била намењена, а полиција је ухапсила неколико високих политичких функционера.

Скандинавске земље иначе врло великодушно помажу развојне пројекте у многим земљама и по донацијама су у самом светском врху, али најоштрије реагују ако се њиховим наменским поклонима окористи неки корумпирани бирократа или властодржац.

Поводом проневере у Уганди огласио се између осталих и норвешки министар за међународни развој Хеики Холмас са захтевом да Уганда одмах врати целу суму свом дародавцу.

„Потпуно је неприхватљиво да се помоћ злоупотребљава. Свака форма корупције је крађа од сиромашних. Норвешка не толерише ни најмању злоупотребу послатог новца”, рекао је Холмас.

У сваком злу постоји и нешто добро, истиче  Осло: целокупна афера око проневере донације откривена је посредством Контролне агенције Уганде, чији рад такође финансијски подржава Норвешка.

Али корупција се не шири само неразвијеним афричким земљама.

Данас је корупција највећа претња демократијама у Европи, тврди у недавном интервјуу за „Њујорк тајмс” Норвежанин Торбјорн Јагланд, генерални секретар Савета Европе (са седиштем у Стразбуру) и председник Нобеловог комитета за мир, који је иначе и предложио ЕУ за Нобеловог лауреата 2012. године.

Као челни човек Савета Европе, познат и по томе што се за разлику од велике већине Норвежана залаже да његова земља постане чланица ЕУ, он је драстично смањио трошкове ове установе, основане још 1949. са циљем да промовише заштиту људских права на Старом континенту. Јагланд упозорава да „сваки случај корупције угрожава поверење грађана у владавину права”.

Најновији пример из Мадрида где се читава владајућа Народњачка странка са премијером Марјаном Рахојом на челу невешто брани пред открићем да су готово две деценије примали двоструке плате (преко легалног банкарског рачуна и у ковертама на руке) урушила је поверење у институције, политичаре и власт. И то баш у тренутку када Рахој покушава да додатним стезањем каиша смањи буџетски дефицит. Како да му верује земља са педесет одсто незапослених младих људи, где су, како се чује, чак и апотеке испражњене, тако да се лекови набављају од рођака из некада знатно сиромашнијих латиноамеричких земаља.

Размере ове пошасти испитује Европски истраживачки центар за антикорупцију у Берлину.

Европска унија, на пример, знала је да су фондови намењени за инфраструктуру злоупотребљени у многим од 27 чланица ЕУ, али су те злоупотребе толерисане, кажу у берлинском антикорупцијском институту. Њихова је оцена да је еврокриза пробудила јавност и учинила је врло осетљивом на корупцију. 

Центар оцењује да су ригорозне мере штедње заслужне што у Грчкој, Ирској, Португалији и Шпанији бирачко тело више не трпи корупцију. Оно што је било традиција јужне Европе, да се политичари и бизнисмени сналазе, пребацујући своје фирме и банкарске рачуне у фискална рајска острва, неће више бити прихватљиво за бираче чија је егзистенција угрожена кризом.

То потврђују и недавни резултати студије Европске комисије по којој три четвртине грађана у државама чланицама корупцију убрајају у „највеће проблеме” њихових земаља. Више од половине испитаних верује да се она проширила последњих година.

Уз јачање унутрашње контроле, као оне у Уганди која је открила корупцију у „сопственим редовима”, многе међународне независне организације прате лобистичке групе и како оне утичу на доношење закона, склапање уговора о новим пословима и приватизацију.