ЕПС не може у стечај

Да је Електропривреди Србије пре годину дана одобрено поскупљење струје од око 20 одсто, колико је у том часу тражено, ситуација у овом јавном предузећу, која води и у сам банкрот, данас не би била толико тешка. Јер, с том ценом киловат-часа ЕПС-у не би била потребна нова задуживања од, како тврди нови директор, 50 милијарди динара или пола милијарде евра, каже за „Политику” један од бивших челних људи ове компаније.

С оваквом депресираном ценом струје и катастрофалном наплатом потраживања ЕПС ће наставити да гомила губитке, али неће отићи у стечај. Јер, по Закону о јавним предузећима и Закону о стечају јавно предузеће, које врши делатност од јавног интереса, не може да оде у стечај. То само тако јаче звучи за народ, коме треба рећи да је претходно руководство упропастило ЕПС, што није тачно, каже исти извор.

Њему није јасно како су потраживања преко ноћи с 33,4 милијарди динара, колико је речено да је завршена 2012. година, скочила на 50 милијарди и није му познато која ће то банка дати толики новац ЕПС-у.

У време овог високо позиционираног менаџера ЕПС-а, највећи кредит који је могао да се добије, био је шест милијарди динара и за то су биле ангажоване четири банке.

Да је, каже овај извор, ситуација заиста тако ургентна како најављује ново руководство влада би одмах сменила председника УО ЕПС-а Ацу Марковића или би потпредседник УО могао да сазове седницу УО.

Зар је могуће да један човек, пита он, може да стопира гигант попут ЕПС-а, а да за то не постоји политичка подршка?

Прави проблем по њему је у томе што појединци у УО покушавају да добију политичку сагласност да уместо једног јавног снабдевача како је прописано Законом о енергетици, буде пет, што би била катастрофа за ЕПС, јер би то неминовно довело до великих разлика у цени електричне енергије.

Уколико би под политичким притиском неко успео да измени закон и Србија добије пет јавних снабдевача и пет дистрибутера, киловат-час струје би био најјефтинији у Београду и Новом Саду, а најскупљи на југу Србије. Због већих трошкова дистрибуције и губитака на мрежи.

ЕПС-у је неопходна реорганизација, али о томе нико ни у претходној влади није давао значај. У претходних пет година је дошло до издвајања споредних делатности из ЕПС-а, што није смањило трошкове његовог пословања.

Упитан да ли заиста ЕПС може да банкротира и оде у стечај како се тврди и да ли је могуће да председник УО може да буде крив за све, Бобан Петровић, секретар Одбора за енергетику Привредне коморе Србије, објашњава да влада како га је именовала исто тако може и да смени Ацу Марковића. Али, по њему, то није баш право питање.

– Не треба очекивати банкрот фирме какав је ЕПС све до часа док су му потраживања већа од дуговања. Ситуација јесте тешка и потребне су паре за текућу ликвидност, али до стечаја не може да дође, каже Петровић.

Проблем може да се премости, по њему, корекцијом цене струје која је у последњих пет година поскупела два пута 2008. и 2011. године, што је недопустиво, јер су сви енергенти у међувремену вишеструко поскупели.

– Струја је роба која има своју реалну цену. Све док она у Србији буде социјална категорија, ЕПС не може да рачуна с добицима и већим улагањима. Осим ако се не задужује код банака, али и у том случају то из неких средстава мора да се плати, објашњава Петровић.

Дошло је крајње време да цена струје не буде више контролисана, већ да полако постаје тржишна категорија, будући да је већ дошло и до отварања тржишта.

Упућени у збивања у ЕПС-у кажу да је разлог лошег стања у великим губицима електричне енергије на дистрибутивној мрежи, који иду од 13 одсто у Електровојводини до 24 процента на југу и истоку Србије. У неким градовима попут Новог Пазара чак и 40 одсто. Процена је да се годишње тако изгуби око 60 милиона евра.

Додатни проблем прави и политичко кадрирање, заштита одређених дужника, забрана искључивања струје, а потраживања за струју су, тврди овај извор, милијарда евра и више.

Најновији сукоб, тврди овај извор, има политичку позадину и у склопу је сукоба који траје на релацији СПС–СНС, те је по њему могући расплет или да буде смењен само председник УО из СПС-а, директор из СНС-а, или обојица.

Динкићево оглашавање да нема пара за ЕПС сматрају наши саговорници беспотребним, јер нико није ни тражио паре из буџета, будући да ЕПС није буџетска установа.