Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Папа Американац?

Папа Американац?
Кардинал Тимоти Долан има оно што је папи Бенедикту, а донекле и Јовану Павлу недостајало: харизму и комуникативност (Фото Бета)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Било би то превише” – констатује у својој анализи Асошијетед прес. „Један Американац нема никаквих шанси да га колеге кардинали изгласају за папу”, наставља америчка агенција, наводећи као главни аргумент против тога чињеницу да највећа светска сила има довољно утицаја у световним стварима на планети, па би због тога било неприлично да главну реч добије и у оним духовним, бар кад је реч о 1,2 милијарде католика.

Па ипак, није ли изненађење ове врсте не само теоретска, него и практична могућност? Зар сензација није већ чињеница да је папа Бенедикт Шеснаести „поднео оставку” и што ће после много векова бити први живи бивши папа? Преседани већ постоје: Пољак Јован Павле Други је 1978. прекршио традицију дугу 355 година да папе буду искључиво Италијани, а Баварац Јозеф Рацингер је 2005. постао први немачки папа од 11. века.

У конклави која бира новог намесника Исуса Христа и бискупа Рима (две од укупно девет формалних титула папе) биће и 11 америчких кардинала. Међу њима је најистакнутији, и једини који се помиње као потенцијални кандидат, мада на дугом штапу, кардинал Тимоти Долан (63), архиепископ Њујорка и председник Бискупске конференције америчких католика.

Против Јенки (северноамеричког) папе је много тога. Поред већ поменуте америчке свеприсутности у свету и њеног имиџа силе без обзира, у америчкој католичкој цркви са паством од 74 милиона (по чему је највећа у овдашњем хришћанском плурализму), веома је заступљено и оно што је последњих деценија симбол онога најлошијег у католицизму: педофилије и њеног заташкавања. „Америчка црква носи са собом доста прљага”, изјавио је тим поводом Кристофер Белито, историчар Ватикана са Универзитета Кин у Њу Џерсију.

Такође, трендови у америчком друштву: његова либерална масовна култура коју Холивуд шири по целом свету, наглашени индивидуализам и личне слободе, материјализам и хедонизам, тренд озакоњења истополних бракова – нису баш у складу са догматским нотама на којима, упркос „духу времена”, инсистира Ватикан, а које су у последње три деценије доследно свирали и Јован Павле и Бенедикт.

Упркос свему, квота за Долана у кладионицама Лас Вегаса је солидних 25:1. Као што се лако могу набројати разлози против Американца на челу Курије, тајновите ватиканске бирократије, има и довољно јаких аргумента „за”.

Међу њима је и личност водећег америчког кардинала. „Бискуп са медвеђим загрљајем”, како га због његове корпулентности описују колеге, има оно што је папи Бенедикту, а донекле и Јовану Павлу недостајало: харизму и комуникативност. Уме са медијима, што би Ватикану, после осам година интровертног Бенедикта, добродошло. Склон је и да своје проповеди зачини хумором, што би свакако унапредило имиџ уштогљене ватиканске елите.
Ватикану, уз то, провлачи се кроз овдашње медијске анализе, треба један енергичан папа, који би пред собом имао довољно година да омекша католички конзервативизам, остајући притоме на његовом основном курсу.

Ватикану би добродошао папа који би био и менаџер, оцењује у „Вашингтон посту” колумниста Бил Келер, поредећи Католичку цркву са „услужном индустријом” и наводећи – од свих могућих – пример „Мекдоналдса”, чији је основни мени исти широм свега, али са локалним специфичностима: уз „биг мек” у Америци се служи „кока-кола”, у Француској вино, а у Индији је он вегетаријански. Слично томе, сматра Келер, и католичке парохије би могле да буду „лабораторије вере”.

То би, по њему, могло да заустави осипање верника у Европи и Северној Америци, а цркву додатно ојача тамо где је, упркос свему, у успону: у Африци и Латинској Америци. Овде, наводи Келер, „католичка радна снага” се смањује за по 50 свештеника и 175 калуђерица сваког месеца, због чега је без старешине свака пета парохија.

Ако све ово иде у прилог Долану, још више је тога што му одмаже. Између осталог, никад није био део Курије, што значи да није ватикански инсајдер. Његов италијански  је оскудан, што није предност у окружењу у којем мора пажљиво да се ослушкује свака гласина. А сем тога, био би и први који не зна латински, језик на којем је папа Бенедикт објавио своје повлачење.

Кад се све то сабере и одузме, шансе да Американац буде пастир католика изузетно су мале, чак ако се узме у обзир и да су „чудни путеви Божји”. Уосталом, неће се још дуго чекати да се све ово провери: бели дим који ће да објави ко је нови „слуга слугу Божјих” очекује се до краја марта.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.