Кадровски рулет у Државној лутрији

Да ли долазак на управљачку позицију у Државној лутрији Србије аутоматски представља добитак на лутрији или је ипак то место ближе позицији коцкара за рулетом, дилема је која се поставља и након што је председник Скупштине Државне лутрије Србије Владимир Ђукановић потврдио за „Политику” да је седам година радио као правник у приватним спортским кладионицама „Моцарт” и „Меридијан”.

У кладионици „Меридијан” радио је заједно са Зораном Милошевићем, другим чланом Скупштине лутрије, али су обојица, два дана пре одлуке владе да их постави за чланове Скупштине Државне лутрије, дали отказ.

– Прекинули смо радни однос управо да нас не би прозивали због конфликта интереса. Поносим се пословима које сам обављао у приватним кладионицама. Мислим да сам експерт за те послове, јер сам на Правном факултету „Унион” пријавио одбрану докторске тезе „Правно регулисање интернет-игара на срећу” – каже Ђукановић.

Према његовим речима, ново руководство Државне лутрије Србије инсистира на потпуно јавном пословању.

– Позвали смо државног ревизора да дође и преиспита пословање од 1. јануара 2010. године, до 31. децембра 2012, са основним освртом на јавне набавке и сектор маркетинга. Такође смо, као Скупштина Државне лутрије, дали препоруку да се планиране суме за јавне набавке, нарочито у сектору маркетинга, смање за 30 до близу 70 одсто. Могуће да је управо то некоме засметало. Скупштина је наложила да свака јавна набавка иде на интернет-сајт лутрије, па ће јавност имати прилику да види како послујемо – напомиње Ђукановић. 

Он каже да жели да се поврати поверење у Државну лутрију Србије.

– Мислим да нову управу Државне Лутрије Србије напада бивша гарнитура, како би се сакрило њихово доскорашње пословање – прича

Ђукановић, подсећајући да је члан Главног одбора СНС, док је Милошевић ванстраначка личност.

Он подсећа да је на првој седници скупштине, одржаној 11. јануара ове године, упознао присутне са препоруком владе Србије да се накнада за рад председнику скупштине и члановима у скупштини друштва обрачуна и исплати према висини просечне месечне зараде у Србији за новембар 2012. године, с тим да председнику скупштине, надокнада буде увећана за 50 одсто, што је на дан разматрања те препоруке износило 63.000 динара. Чланови скупштине су добили просечну плату увећану за 20 одсто, што износи – 50.000 динара.

Портпарол Агенције за борбу против корупције Александра Костић каже да та агенција истражује да ли је дошло до повреде закона или не, због чињенице да су чланови Скупштине Државне лутрије Србије до доласка у лутрију, радили у спортским кладионицама.

– Мени је иначе драго ако они желе да пословање Државне лутрије Србије учине транспарентним, што је у складу са пословном етиком – прецизира Костић.

До именовања актуелног пословодства и скупштине, директорка Државне лутрије Србије била је Тијана Анђелић. Она је уочи одласка из лутрије, изјављивала да се током њеног мандата значајно повећало издвајање за буџет Србије, а да су та издвајања од 2007. до августа 2012. године износила 14,9 милијарди динара.

Поједини медији су у неколико наврата најављивали покретање истраге због малверзација у Државној лутрији, али се Анђелићева о томе није изјашњавала. У ретким интервјуима, она је помињала да је јој је у Првој београдској гимназији психологију предавао доскорашњи председник Србије Борис Тадић. У току јучерашњег дана, нисмо успели да ступимо у контакт са Тијаном Анђелић.  

-------------------------------------------------------------

И Кришто управљао лутријом

Директор Државне лутрије Србије пре Тијане Анђелић био је Бојан Кришто, али је он са тог места прешао на позицију директора Аеродрома „Никола Тесла”. Пошто је јавност сазнала да је сам себи одредио високе бонусе, био је принуђен да понуди оставку и нестане из политичког и јавног живота.

------------------------------------------------------------

Прелазак из приватне фирме у друштвену није споран

– Не постоје законске препреке да се из приватне пређе у државну фирму, са сличном делатношћу – каже портпарол Агенције за борбу против корупције Александра Костић, указујући да би у обрнутом случају, било проблема.

Односно, када би председник Скупштине државне лутрије Србије, прелазио на неку од функција у приватној спортској кладионици, морао би да тражи сагласност од Агенције за борбу против корупције. Агенција потом оцењује да ли се та сагласност добија или не.