Динаризација по џепу грађана

Када је С. М. решио да стави тачку на све своје дугове и да их све отплати једним зајмом, оним за рефинансирање, није, како сам каже, ни слутио да ће га то папрено коштати. А и дилема је била велика. За динарски кредит, за који му није било потребно учешће, банка је наплаћивала камату већу од 27 одсто, док је за евро индексиран кредит уз обавезан депозит од 30 одсто, тражила нижу камату од двадесетак процената годишње.

– Пао сам у несвест када сам израчунао да на динарски кредит без депозита на узетих 150.000 динара банци, због високе камате, треба да дам још 100.000 динара – прича овај дужник.

Није никаква новост да су камате у Србији високе с образложењем да је ризик земље велики, као и да је инфлација висока што све утиче на цену новца. Додатно, и Народна банка је својом регулативом „погурала” дужнике да се задужују у домаћој валути, што је скупљи вид узимања кредита, па је додатно евроиндексиране кредите оптеретила са 30 одсто учешћа.

Анкета по банкама показује да је у преко 90 одсто кредита „лаки кеш” побегао у динаре. Из грубе рачунице види се да је предност непостојања учешћа практично поништена знатно вишом каматом. Образложење за фаворизовање динарских кредита централна банка нашла је у томе да код њих нема валутног ризика, а да истовремено дају допринос динаризацији финансијског система.

Питање исплативости динарског кредита, истина, има једну димензију у периодима стабилности курса који код нас, ево, траје, већ пола године, а сасвим другу у валутно турбулентним временима.

Пре извесног времена на питање о томе зашто су камате на динарске позајмице тако високе Веселин Пјешчић, вицегувернер Народне банке одвратио је да је такве камате скривила управо централна банка својом рестриктивном монетарном политиком.

Тако, заправо, дужници у Србији плаћају цех динаризације финансијског система и то кад га нико други не плаћа. Држава када даје субвенционисане кредите за било коју намену штити се валутном клаузулом, а и сама НБС за оснивачки улог за пословне банке тражи 10 милиона евра. У динарској противвредности.

Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака каже да, када клијент тражи кредит, види тренутну повољност да нема учешће и да зато има мало већу рату. Кеш кредити су веома скупи, каже, и по правилу узимају се у крајњој нужди.

По њему, грађани висину каматне стопе везују само за банку, а не виде иза тога одлуку централне банке. НБС жели да сузбије инфлацију и, по познатом механизму, повлачи динаре из оптицаја, кредити постају скупљи, а хартије од вредности атрактивније за улагаче.

– Ми ценимо то што НБС ради на плану динаризације. Камо среће да нисмо ни имали двовалутни систем. Међутим, неповерење у динар је тешко искоренити. Штедимо у страном новцу, инфлација нам је у просеку десет одсто годишње, имамо нестабилан курс, високо учешће лоших зајмова. Осим тога, какав има смисао уложити велика средства, време, енергију у смањење евризације ако ћемо једног дана ући у Европску унију и прихватити њихову валуту као званичну – каже Дугалић додајући да се код нас вредност свих већих ствари рачуна у еврима.

У Сбербанци сматрају да, када се клијенти определе за динарски кредит, ту се не ради о учешћу, већ о рати кредита која је фиксна и која је у истој валути у којој клијент прима плату.
– Динарски кредити јесу нешто скупљи у односу на кредите у еврима, када је камата у питању, али код кредита у еврима клијенти морају да се вежу за два параметра: еурибор и курс евро-динар који стално варирају и клијенти не знају до краја отплате колико тај кредит заиста и кошта. Код динарског кредита у старту знају колико ће их коштати јер су и рата и камата фиксне – наводе у овој банци.
Камате, кажу, формирају саме банке, али у складу са референтном стопом. Динарски кредити имају више камате због инфлације и ризика земље. Када се инфлација буде стабилизовала и када ризик земље буде смањен, грађани ће више и штедети у домаћој валути, што сада није случај, па ће и камате за динарске кредите бити ниже.
По том мишљењу грађани не плаћају скупу цену динаризације, јер док банке нису увеле кредите у динарима, грађани су били приморани да се задужују у валутама за које нису везани ни поднебљем, ни платом, тако да је та цена коју многи грађани плаћају много виша него што је цена динарских кредита. У Еуробанци ЕЕФГ потврђују да су динарски зајмови скупљи од оних у еврима, јер су динарски извори средстава код комерцијалних банака скупљи. Они ће, кажу, мање коштати када се побољша и стабилизује политичка и економска ситуација, односно када основни економски параметри буду бољи, и то пре свега инфлација која утиче на референтну каматну стопу НБС, што ће директно утицати на нижу цену динарских депозита из којих се динарски пласмани финансирају.

--------------------------------------------------------------------------

Мања инфлација – нижа камата

Мирослав Ребић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке каже да је у случају готовинских, потрошачких и кредитаза рефинансирање, тражња апсолутно на страни чисто динарских зајмова, а да је код ауто кредита повећано интересовање зафинансирање без валутне клаузуле.

– Каматна стопа на динарска средства осетно је виша, али код ових пласмана није потребно учешће ни депозит, што их, упркос цени коју клијенти плаћају, чини нешто повољнијим. С обзиром на то да НБС од лета прошле године константно повећава референтну каматну стопу, у циљу сузбијања инфлаторних притисака, снижавање камата на динарске кредите можемо очекивати најраније крајем 2013, са снижавањем стопе инфлације.Имајући у виду да је еурибор, базна стопа на основу које се формирају камате на позајмице индексиране у еврима, у овом тренутку на нивоу од око трећине процентног поена, док је базна стопа на динар готово 12 одсто, не изненађује велика разлика у корист каматних стопа на индексиране кредите, којима уприлогиде и нижи трошак ризика захваљујући положеном депозиту односно учешћу – каже Ребић.