Поглед на Суботицу из једрилице

Суботица – Колевка авијације у Србији заслужује од онога чиме данас располаже аеро-клуб "Иван Сарић" сматрају Велимир Башић, руководилац Ваздухопловног центра, и Горан Вуковић, наставник-инструктор једриличарства. Град у коме је 1900. године полетео Иван Сарић, авионом који је сам конструисао, и тако постао зачетник авијације на простору данашње Србије, данас има само један авион "утву 75", пет једрилица и стотинак чланова, и огромну инфраструктуру попут аеродромске зграде, хангара, контроле лета, смештаја за ученике, која дефинитивно говори о данима када је авијација овде била масован спорт.

– Наш основни циљ је да вратимо младе, да повећамо наше чланство – готово углас говоре Башић и Вуковић. За тај циљ, нешто се морало променити и у Аеро-клубу од јесени прошле године Вуковић са колегама "загрижено" је обнављао старо моторно витло.

Механизам са јаким мотором који са земље повлачи једрилицу сајлом, да би, када достигне потребну висину, једрилица откачила сајлу, био је у употреби још пре 22 године и то пре свега за обуку ученика, али како је опадао број ученика тако је и ова машина више стајала него радила. Током зиме, инструктори и механичари су поправили механизам и он је поново у функцији, али сада не само више младима који су овде на обуци.

– Ми смо овде сваког викенда и спремни смо да полетимо на једрилици заједно са нашим заинтересованим суграђанима – каже Вуковић.

Комерцијализација лета једрилице за њега је прејака реч: један час у ваздуху могао би да кошта, уколико се једрилица подиже витлом, десет евра, а цена се дуплира уколико се користи авион. То није реална тржишна цена, али у Аеро-клубу "Иван Сарић" желе постићи много више од зараде. Панорамски летови лаким авионом или једрилицом начин су да привуку грађане, сутрашње потенцијалне чланове друштва, младе људе који желе да науче да пилотирају авионом, једрилицом или моторним змајем, или да се баве падобранством. За све то имају услове на суботичком аеродрому.

Овакво панорамско разгледање града и околине могло би бити и једна од додатних туристичких понуда Суботице, која би онда свој аеродром могла ставити на услугу малим туристичким, пословним или приватним летилицама до 30 путника. Велимир Башић наводи да сваке године откажу један број летова странаца који желе да дођу у посету или на неки од међународних скупова у Суботици. Због тога је било случајева да слете у Сурчин, и одатле узимају авио-такси до Суботице.

– Наше искуство са аеродрома у Европи потврђује да свугде постоје овакви мали аеродроми који спремно прихватају авионе до одређене категорије без обзира на то да ли су из земље или иностранства. Локална полиција и царина обави све потребне формалности и то нигде не представља проблем, нити се ограничавају такви летови. У нашој земљи то још није пракса, али ми желимо да први понудимо тако нешто, поготово што је овај аеродром има сву потребну инфраструктуру, уосталом некада се овде и обављао погранични преглед авиона јер ми припадамо царинарници Суботица и није реч о некој изолованој локацији –  каже Башић.

Међутим, иницијатива Аеро-клуба није довољна па су у томе потражили помоћ општине и заједно се обратили Министарству за капиталне инвестиције да им дозволи да аеродром на Бикову поред Суботице постане међународни аеродром за летилице тежине до 5.700 килограма, односно до 30 путника.