Монмартр на Лединама

Крајем минуле године у новобеоградском насељу Ледине у неколико десетина безимених улица, насталих током интензивне ,,дивље” градње, постављене су плаве лимене табле с исписаним званичним називима које им је одредила општинска Комисија за именовање улица и тргова. Изгледа да се међу члановима дотичне комисије налазио и неки историчар уметности или, пак, заљубљеник у ликовно стваралаштво који је предложио, а остали његови компањони у том послу без много премишљања прихватили, да се двадесетак улица и уличица, већином доскорашњих сокака или пољских путева, назову по именима славних светских сликара: Микеланђелова улица, Тицијанова, Рембрантова, Рубенсова, Ван Гога, Тулуз Лотрека, Пола Гогена, Рјепина, Пoла Клеа, Густава Климта, Албрехта Дирера, Рене Маргита, Едварда Мунка, Анрија Матиса, Марка Шагала. Баш као да је у питању каква велеградска уметничка четврт, стециште сликара попут Монмартра у Паризу, а не део забаченог насеља на периферији нашег главног града у којем нема ниједног сликара, нити њихових атељеа и ликовних галерија, Штавише, овде у већином приземним породичним кућама живи свет скромног материјалног стања као и доста избеглица, расељених и дошљака из разних места који се, по свој прилици, мало интересују за ликовну уметност и њене великане.

Устаљено је мишљење да се давањем назива улицама по именима истакнутих сликара, писаца и уметника, поготово светски знаменитих личности, исказује, у ствари, велико поштовање и дивљење делима тих великана. Зато би требало водити рачуна коме се, када и на који начин одаје таква почаст, што би народ рекао, ,,према свецу и тропар”. Јер, тешко је појмити чиме су се ,,кумови” ових назива руководили када су у једном удаљеном градском предграђу мноштво неугледних уличица ,,крстили” именима тако славних светских сликара.

Професор