Здрава сточна храна услов за здраво млеко

Резултати који показују да млеко у Србији садржи повећану вредност афлатоксина нису алармантни, сматра др Драгослава Радин, професор Пољопривредног факултета у Београду. Нема сумње да је ова канцерогена материја у млеко доспела преко сточне хране, па је, како каже наша саговорница, изузетно важно утврдити да ли се проблем појавио током њене производње, то јест на пољу или приликом складиштења.

– Афлатоксин стварају гљиве из породице aspergillus, тачније оне су производ њиховог метаболизма. Најчешће се јављају на житу, кукурузу, семенима памукаи то при високим температурама и повишеној влажности. Дакле, овде говоримо о контаминираној сточној храни која садржи афлатоксин Б-1 – објашњава за „Политику” др Радин.

Афлатоксин Б-1 је термички врло стабилан, па му температуре до 250 степени Целзијуса не могу нашкодити. Ипак, уверава нас наша саговорница, тешко да ћемо појести, на пример, кикирики који по себи има плесан.

– Међутим, када контаминирану храну животиње унесу у свој организам, ова канцерогена материја се трансформише и постаје афлатоксин М-1. Он је десет пута мање токсичан од оног који се налази у сточној храни. Ситуација код нас на граници је дозвољене, па уношење чаше или литра млека дневно не може да нашкоди – каже др Драгослава Радин.

Она указује да је у ЕУ прописана и граница присуства афлатоксина за млеко које се користи у исхрани беба (0,025 микрограма по килограму), али код нас таква одредба уопште не постоји.

Када афлатоксина има у млеку, овај токсични „састојак” биће присутан и у млечним прерађевинама попут јогурта, киселог млека, кефира а са сиром је нешто другачија ситуација:

– Преовлађује мишљење да ће у сиру, ако знамо да је за килограм тврдог сира потребно око десет литара млека, бити и веће присуство афлатоксина М-1. То не значи да је оно десетоструко веће, јер део одлази кроз сурутку – појашњава др Радин.

Многе државе нису законски одредиле која је горња граница афлатоксина М-1 кад је реч о сиру. Док су неке, попут Холандије, изричите и траже његово потпуно одсуство. Аустрија и Швајцарска дозвољавају 0,25 микрограма афлатоксина М-1 по килограму сира. Међутим, Италија, како би заштитила тврди пармезан, границу је подигла на 0, 45.

Да би се Србија изборила са афлатоксином у млеку најважније је, истиче др Драгослава Радин, здрава сточна храна. А ако се тај услов испуни за добро млеко потребно је само 96 сати.

– У том случају само четири дана би било потребно да нам краве дају „чисто” млеко – каже наша саговорница.