Међукорак до преговора

Слободан Самарџић, саветник премијера Србије Војислава Коштунице и координатор државног преговарачког тима за Косово, оценио је јуче, уочи сусрета  министарске "тројке" ЕУ са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровим,  да би мисија Савета безбедности УН која током ове недеље треба да дође у Покрајину, требало да буде међукорак до отпочињања нових правих преговора за статус јужне српске покрајине, јавила је агенција Танјуг.
– Потреба мисије је велика, будући да се на Косову и Метохији безобзирно и масовно крше елементарна права људи, да то траје годинама и да, исто тако, већ годинама слушамо фризиране, у основи лажљиве извештаје специјалних представника генералног секретара – рекао је Самарџић.

Мисија Савета безбедности ће ове недеље боравити у Београду и Приштини да би утврдила да ли се и како примењује Резолуција 1244 и како, заиста, живе Срби и неалбанци на Косову.  

– Нови преговори су наш јасан захтев још откако је Марти Ахтисари, најпре најавио, а потом и прекинуо преговоре о статусу Косова и Метохије – подсетио је Самарџић. – Сада, када је јасно да је његов предлог пропао, свима је јасно да се нешто ново мора отпочети. Мисија је међукорак, који треба да ослободи време за налажење излаза из ћорсокака у који су се увалили сценаристи представе која је требало да се заврши крајем 2006. године – рекао је Самарџић и додао да и Русија и Кина веће неколико месеци захтевају наставак разговора о статусу Косова.

– Тиме ове две земље, сталне чланице Савета безбедности, стављају до знања да се до сада озбиљни преговори нису ни водили, те према томе није ни могло доћи до померања у правцу компромиса две стране у спору, што је био задатак и циљ самих преговора – казао је Самарџић.

Министар за државну управу и локалну самоуправу Зоран Лончар рекао је јуче да праву основу за нове преговоре о Космету представља руска иницијатива да мисија СБ УН започне процену остварености стандарда у Покрајини коју је наложила Резолуција 1244, пренела је агенција Бета.

– Уместо плана специјалног изасланика Марија Ахтисарија, који је пропао због кршења Повеље УН и покушаја отимања територије Србији, праву основу за нове преговоре представља руска иницијатива – казао је Лончар и додао да нови преговарачки процес мора најпре да реши питање повратка више од 200.000 прогнаних Срба у Покрајину.

– Нема сумње да ће масовни повратак Срба обезбедити стварање већег поверења на Косову и Метохији, што представља најбољу основу за постизање компромисног решења о будућем статусу Покрајине у виду суштинске аутономије – изјавио је министар.

Министарска "тројка" Европске уније данас ће у Луксембургу покушати да убеди шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова да Москва треба да у Савету безбедности УН подржи план Мартија Ахтисарија о Косову, уз могуће усаглашавање додатних гарантија за Србе. Москва треба да се сагласи и са суштином Ахтисаријевог предлога о "надзираној независности", што би, евентуално, могло бити "допуњено", најавили су европски дипломатски функционери у Бриселу. Делегацију ЕУ предводе високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана и немачки шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер – два активна поборника плана финског посредника.

С друге стране, Русија је добро упозната с чињеницом да унутар саме Уније, више земаља чланица – јавно или дискретно, активно или пасивно – има резерве према суштини Ахтисаријевог плана, као што је случај и у Савету безбедности УН.

Ипак, како преносе европски дипломатски извори у Бриселу, на састанку ова делегација ЕУ "неће имати много тога новог да понуди" да би убедила Русију да прихвати план изасланика Ахтисарија о отцепљењу Космета од Србије, чему се Москва принципијелно противи.

Председавајући Савета министара, шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер, високи представник Хавијер Солана и европски комесар ће руском министру Лаврову пружити уверавања да ће ЕУ, ако новом резолуцијом Савета безбедности УН добије мандате за мисију на Косову, учинити све да се зајамчи безбедност Срба и њихових културних и верских објеката.

С друге стране, Лавров од "тројке" ЕУ очекује и одговор на то шта значе претње једностраним признавањем независности Косова, ако не буде сагласности у Савету безбедности УН, и шта то значи за Србију и њене европске перспективе, Косово, регион и међународне односе.