Одбио сам Ћирићев драмски текст

Ниш – Нема говора да је до размимоилажења између мене и члана Управног одбора Народног позоришта Зорана Ћирића дошло због концепције у раду. Овим речима почео је разговор за „Политику” в. д. управника Народног позоришта у Нишу Иван Вуковић:

„Неслагање, да не кажем сукоб датира од првог састанка Управног одбора када је Зоран Ћирић, обраћајући се директно мени, поставио два питања: зашто његов текст са насловом ’Квинтни круг’ није изабран за једну од представа нишког позоришта, и друго, колика је новчана надокнада за чланство у Управном одбору!?! Објаснио сам да нема надокнаде за чланове УО у установама културе, као и да би избор његовог текста за представу у нашем позоришту био класичан сукоб интереса. Није можда место, али и то морам да кажем: тај текст не само да није за Народно позориште у Нишу, већ није ни за аматере у Сталаћу.

Ћирић тврди да није једини ко је био против плана и програма рада?

Наш УО има пет чланова, пет људи, који желе, ама баш сви, да буду директори установе. А то, наравно, не могу да буду. Најжалосније је што сви тврде да нису постављени политички и да немају везе са политиком, што је смешно јер се тачно зна из којих партија и странака долазе. То важи и за Зорана Ћирића. Било је сугестија и другачијих предлога, али посебних неслагања није било ни са ким, осим са Ћирићем. А већ сам рекао због чега. Посебно желим да кажем да је Зоран Ћирић изабран у наш УО на предлог Социјалистичке партије Србије. А тај исти Ћирић, то сви у Србији знају, прославио се пишући против СПС-а, и својевремено, због блискости са појединцима из странака и партија које су рушиле СПС са власти и касније, када СПС-а није било у власти, писао је говоре против социјалиста, добио због те исте блискости и „Нинову” награду. А сада је, замислите, члан СПС-а. Значи он није изабран у Управни одбор као књижевник, већ на предлог нишких социјалиста. То јавност Ниша и Србије мора да знају.

Да ли је са Ћирићем било још неслагања и сукоба?

Јесте, јер је Ћирић бурно и непримерено реаговао на моју одлуку да се у овој години у репертоар нишког позоришта уврсти дело Иве Брешана из Загреба, једног од најуспешнијих и најпознатијих живих драмских писаца са територије бивше СФРЈ. Замерено ми је што планирам да радим хрватског писца!? Несхватљиво! Али, одбранио сам се тако што сам рекао да ни из нишког, нити из било ког другог позоришта, и нигде наравно у свету, до сада нису елиминисани, а и неће бити елиминисани успешни и познати писци због тога што су неке друге националности.

Помиње се пропуст око нерасписивања конкурса за текст драме и велики трошкови?

Прослава Миланског едикта је у Нишу, не у Београду. Догађај је од посебне важности, и то и у Нишу морају да схвате и цене. Свако ко разуме о чему се ради треба да помогне, а не да одмаже, а не да се руши и омаловажавају свака идеја и пројекат. Одавно се знало да ће прославе бити ове године, али се у Нишу ништа није радило у припремама за обележавање јубилеја 1700 година Миланског едикта. Када се видело да се свуда дошло у „цајтнот” и да је враг однео шалу, јасно је било да се мора издвојити много више новца него што би то у нормалним приликама било потребно. Тако је било и око трошкова припреме представе „Константин – знамење анђела”, које су, такође почеле „у минут до 12”. Ми надокнађујемо све што је пропуштено. А што се конкурса тиче, они се нигде или ретко расписују, тако да овде, у стисци са временом, није било никаквих могућности за другачије решење него што је договор са Дејаном Стојиљковићем.

Да ли је ипак то прескупа представа?

Могу само да кажем да би сигурно представа у част Миланског едикта коштала можда и дупло мање да је, на пример, договорена пре две године.

Значи, оправдавате сва улагања за обележавање јубилеја?

Код мене у породици, у класичној српској породици, често се догађало да недостаје новца да се плате основни трошкови, највише за струју и слични. Понекад смо долазили у ситуацију да стрепимо да се због неплаћених рачуна искључи струја. Али, за једно се увек имало – за породичну славу, одвајало се унапред, припремало и штедело јер за славу мора да се има. Слава мора да се обележи, за славу не сме ништа да фали, таман посла да буде бруке. Мислим да не треба да објашњавам да тако треба да буде и у част овог јединственог јубилеја хришћанства и Миланског едикта.

------------------------------------------

Дејан Стојиљковић: Мој хонорар је 480.000 бруто

Поводом објављивања незваничне спецификације трошкова око припреме представе у Народном позоришту у Нишу огласио се и књижевник Дејан Стојиљковић, писац дела „Константин – знамење анђела”. Његово дело биће изведено 27. фебруара у нишком позоришту поводом обележавања јубилеја – 17 векова од доношења Миланског едикта:

– Очигледно је да су, уз хајку на позориште, започели и напади на мене. Измишљотинама, наравно, јер се објављује да сам наводно добио хонорар од 15.000 евра за текст драме. То је и неистина и велика глупост, која ми штети и ствара непријатеље. Не желим да ме због злонамерних и лажних информација које се објављују суграђани, моје Нишлије срећу и гледају попреко зато што сам наводно од њих узео толики новац. Истина је сасвим другачија – мој хонорар је бруто 480.000 динара – рекао је за наш лист Стојиљковић.