Опасност преувеличана, страх реалан

Још једна „апокалипса” је иза нас. Небеско тело величине половине фудбалског игралишта пролетело је поред Земље и то на растојању мањем од оног између Плаве планете и њених вештачких сателита.

Физичари су указали на теоријску опасност од астероида са ознаком 2012 DА₁₄ али су истицали да су у пракси шансе за апокалиптични удар с неба ипак минималне. Одбацили су и неку већу опасност од такозване метеорске кише која је истовремено пала у Русији. И поред тога, велики део јавности ипак је био узнемирен, између осталог и због таблоидног извештавања које подгрева страх: „Смак света”, „Нема заштите од опасности с неба”, „Човечанство неспремно”.

Милан Јеличић, секретар астрономског друштва „Руђер Бошковић”, каже да још није познато да је неки метеорит однео људске жртве.

– Знамо да су падали на аутомобиле или куће, али не и да су некога убили. Ни штета у Русији није директно проузрокована болидом, већ индиректно, звучним ударом, после којег су попуцали прозори а стакла се разбила у парампарчад.

Ако се зна да су три четвртине Земље прекривене водом и да су чак и огромни делови копна, на пример у Русији и Канади, такође ненасељени, онда је страховање још мање оправдано.

– Људи претерују. Мене је звала једна госпођа са Новог Београда да ме пита да ли ће астероид ударити у њену зграду. Други господин ме је недавно звао да пита да ли да и псу стави наочаре за време помрачења Сунца. А пре 50 година сви смо мирно спавали јер нисмо имали детекторе који примећују сваки камен у космосу.

Како технологија постаје све боља, број откривених небеских тела биће све већи. Научници су већ открили око600.000 астероида са познатим путањама.

– Све астероиде који пресецају Земљину путању у теорији називамо опаснима, али Земљина путања је огромна, па су такви пресретачи само трунка прашине. Осим тога, 99 одсто астероида нема везе са Земљином путањом.

Опасност би, ипак, могла да се појави када се астероид буде враћао с пута и на том повратку поново буде пролазио поред наше планете. Земља је гравитацијом утицала на ово тело и пореметила његову путању због чега би други сусрет с њим, сматра Павле Премовић, професор у пензији Природно-математичког факултета у Нишу, могао бити „непријатан”.

– Да нас је 2012 DА₁₄ погодио, штета би била равна оној од хиљаду атомских бомби. Међутим, вероватноћа за овакве ударе је веома мала – истиче професор др Премовић.

– Не треба паничити, али треба бити припремљен и зато човечанство и ради на томе, а наука напредује. Није требало сумњати у речи научника кад су казали да ће нас астероид заобићи.

У њихове речи ипак се сумњало, између осталог и због потребе медија да повећају тираж, прикују гледаоце за екран и повежу на интернет. Експлоатисао се страх и преувеличавала опасност.

Аналитичар медија и психолог Првослав Плавшић каже да је страх регулатор људског понашања, али и веома подесно средство за манипулацију, што медији одлично знају.

– Они га користе мислећи да што више „откривају” све крупније и опасније ствари и сами постају привлачнији и важнији – сматра Плавшић.

Пошто модеран човек живи у свету у којем је много информација а мало разумевања, он о астрономским појавама мало зна, а чита, чује и види да би требало да их се плаши.

– О њима пишемо само када се појави нешто спектакуларно или опасно, а многи текстови су у стилу „Промаши нас замало...”. У случају овог астероида било је по медијима свега и свачега, али и то је „сагорело” брзо као и поменуто небеско тело.

Зато је, закључује Плавшић, важно разликовати не само величину небеских тела већ и тежину медија.

Јелена Стевановић