Све наше Борџије

Како изгледа, велике лађе неће пловити из Пеште преко Ђуниса за Солун. Животни сан министра Бачевића остаће само још једна амбициозна утопија. Вучић сматра да такве ствари скупо коштају владу, јер наводно подстичу сумњу у њену озбиљност. Али, бар засмејавају народ, ионако је мало разлога за весеље.

Ипак је и то боље, дакле да падне један министар, макар био и пријатељ председника Николића, него да почне копање Поморавља. Давно није жив велики Живко Николић, али ваљало би да премијер, заједно са чиновницима погледа његов филм о претакању великих вода, „Чудо невиђено”. Или да подели министрима роман Гистава Флобера „Бувар и Пекише”. И тамо све пише, осим што су двојица именованих, правећи невиђене будалаштине, ипак, арчили своје паре.

Први потпредседник српске владе, а и министар одбране, инвентарисао је лоше министре и наводно је намеран да их склони на неке лакше послове. Тако би влада била боља и успешнија, јер постоје оцене да она (влада) добро ради, упркос тешком стању нације (сиромаштво, корупција, глад, незапосленост, насиље), и аферама којима се не види крај.

Каква је у свему томе уопште улога политике? У Србији та делатност постаје вештина немогућег, посао у коме се привиди и посезања за илузијама, фантазмагорије и убоге идеје појављују као замена за живот. Тако смо се усред последње битке за Косово, сумњи у премијерове тајне везе, и афере са половним „фалконом”, нашли у „случају отровног млека”. После разних изјава, суманутих објашњења, анализа и ревизија налаза, не знамо о чему се ту заиста ради. Не знамо шта удишемо. Није нам дато да знамо шта једемо. „Да знаш чега све има у виршлама, никада их не би ни омирисао!” Тако ми је, после вести о млеку рекао технолог који учествује у њиховој производњи.

Добро, виршле! Детаљ од којега може да ти се смучи жеља за храном. Али, тај производ није тема, а може да постане. Као и све друго што се прави овде или увози однекуд по багателним ценама. Као чувена сомина из реке Меконг, препуна живе, олова и других јаких отрова.

„Народ све поједе, па му ништа не фали!”. Ово су речи модерног бакалина који не сумња у индустрију хране, нити осуђује њен надмени однос према купцима. То би могло да значи како је грађанин постао имун на све, па и на отрове. Мада, то није само наш изум, индустрија хране често опстаје на криминалним преварама. У Британији се још није угасила афера са коњским месом. Амерички потрошачи су прошле године открили застрашујући скандал са „ружичастим шлајмом”. Он настаје тако што се разни отпаци (кожа, папци, изнутрице, пилеће ногице) самељу, измешају и обогате бојом. Тај му колорит омогућује да изгледа као савршено млевено месо, идеално за хамбургере.

Српски тровачи су већ достигли спектакуларне домете. Од метил-алкохола из ракије настале у самопогонима, умрло је више од сто људи. Борџије, које су продавале отров, већ су давно изашле из затвора. Чувају ли још своје пецаре, не зна се. Али на српским пијацама, без контроле се продаје „домаћа”. Зависност од јефтине брље јесте питање личног избора, али доказани тровачи овде немају никакав надзор.

Трилер с млеком је ипак далеко опаснији. Ако заиста има отрова који изазива рак, проблем постаје политички, па се дотиче и сфере одбране земље. Док је млеко, као насушна храна за децу и младе, препадало народ, први потпредседник је у Берлину преговарао о датуму за почетак преговора. Можда у јуну. Ако не, ту не престаје живот, настављамо да радимо. Тако је некако Вучић образложио своју важну турнеју. Млека се није дотицао.

Но, кад смо већ код оног списка за одузимање портфеља, да ли су се ту ургентно затекли министар пољопривреде и министарка здравља? Њихови јавни иступи граниче се са искушавањем логике, здравог разума, и залазе у област апсурдне трагике. Ако је то само (лош) политички маркетинг, одвратно је и приглупо. Ако је у оптицају брига о здрављу народа, још је много горе.

Најгоре је што се проблем бројних српских Борџија претворио у класично чаршијско надгорњавање власти и опозиције. Опозиционар, али припадник власти у Војводини Горан Јешић доказује да је млеко отровно, много отровније него што се мисли. Краве не знају какав кукуруз једу, али министри знају.

Зрењанинац и министар у влади Горан Кнежевић уверава грађанство да крене у бакалнице и купује млеко. И да поји децу. Здраво је, говоре људи из власти, да здравије не може бити. Опозиција, кажу они, на афлатоксину руши владу!

Влада која добро ради, могла би да падне ако буду смењени лоши министри. Или ако буде приморан да оде први међу њима, кад заврши меч са Тачијем. Док влада траје, посрће или пада, остаје нам да се уздамо у срећу кад купујемо храну и пиће. Министар Кнежевић нам је наздравио млеком, и тако јавно ушао у озбиљан здравствени ризик.

Коначно, ипак су најмање опасне веселе идеје министра Бачевића. Шта би фалило да једног дана, великим лепим бродом испловимо из Грделичке клисуре и зауставимо се у капетанији код Џепа. Данас је Морава тамо плитка, црна, без риба и живота у њој, пуна отрова.