Просуто млеко

Млеко и млечни производи спадају у основне намирнице, бар у овом делу света. У тим основним намирницама, као и у осталој храни и одећи, има разних отрова. Зато постоје закони који ограничавају дозвољену количину отрова да озбиљније не штети људском организму. Количина афлатоксина у млеку је прешла неку прописану границу и ту настаје једна потпуна конфузија која се дивно крунише изјавом Славице Ђукић-Дејановић да „грађани морају сами да процене да ли ће пити млеко или не”. Цео проблем млека за неколико дана разоткрио је сву накарадност српског квазисистема.

Транспарентност и комуникација стручњака су неопходни за успешан рад министарства: Упозорења у вези с проблемом са кукурузом стизала су министарству још крајем 2012. То се заташкало. Такође, професор Радмила Ресановић са Факултета ветеринарске медицине је пре покушавала да допре до људи у министарству, али без успеха. Она тврди да се ова криза могла спречити. Даље, информације смо добијали од Горана Јешића најпре преко Твитера, па су после то преносили медији, па је онда реаговао министар пијући млеко на конференцији за штампу.Не само да стручњаци нису спречили кризу, што због осионости власти, што због сопствене неспособности да се гласно огласе, него сада не постоји стручна особа која има све информације и којој можемо да верујемо. Дакле, систем се боји отворене комуникације са стручњацима, са факултетима, а нема ни отворености према грађанима.

Деца пију млеко: Власти већ годинама показују систематску небригу према деци. Сада су истину очигледно заташкавали и одлагали да не би оштетили произвођаче. Иако је афлатоксин само један од многих отрова у храни, те дозвољене границе су пре свега важне због деце и зато је морало да се реагује. Небригу систематскипоказују и кроз министарство образовања које никада од 5. октобра није водио неко ко би имао икакве везе са наследством Доситеја Обрадовића.

Србија је пољопривредна земља: То што у земљи има пуно земљорадника не даје ни једном политичару за право да користи пољопривреду као аргумент за свој програм. Да смо пољопривредна земља направили бисмо систем. Овде никаквог система нема. Здрава укусна храна је нешто по чему је ова земља препознатљива упркос власти.Србија је имала сушу прошле године која је утицала на афлатоксине, а то је само најава будућих климатских промена. Наш систем се своди на долазак спасоносне фирме из Емирата која ће улагати у комбинате, а да при томе, верујем,јавности поново ништа није јасно. Говори се о томе да треба на здравој храни да темељимо своју производњу. Видимо сада колико смо ефикасни.

Србија већ има проблем рака: Ми и даље поуздано не разумемо последице НАТО бомбардовања и коришћења осиромашеног уранијума. Тиме се нико, бар нико моћан, више и не бави. Млеко наравно није ни приближно алармантно, али ова земља и у погледу нашег здравља показује да нема базичне приоритете.

Не вреди плакати над просутим млеком. Али чини ми се да се просипа и просипа и просипа већ деценијама и моћни нити плачу нити чисте. Или ће доћи до смене целе владајуће класе (позиција и опозиција заједно) и тиме до неких систематских промена или немамо чему да се надамо и сви иоле способнији и промућурнији ће отићи из земље.

Дипломирао филмску режију и филозофију на Колумбија универзитету, Њујорк