Prosuto mleko

Mleko i mlečni proizvodi spadaju u osnovne namirnice, bar u ovom delu sveta. U tim osnovnim namirnicama, kao i u ostaloj hrani i odeći, ima raznih otrova. Zato postoje zakoni koji ograničavaju dozvoljenu količinu otrova da ozbiljnije ne šteti ljudskom organizmu. Količina aflatoksina u mleku je prešla neku propisanu granicu i tu nastaje jedna potpuna konfuzija koja se divno kruniše izjavom Slavice Đukić-Dejanović da „građani moraju sami da procene da li će piti mleko ili ne”. Ceo problem mleka za nekoliko dana razotkrio je svu nakaradnost srpskog kvazisistema.

Transparentnost i komunikacija stručnjaka su neophodni za uspešan rad ministarstva: Upozorenja u vezi s problemom sa kukuruzom stizala su ministarstvu još krajem 2012. To se zataškalo. Takođe, profesor Radmila Resanović sa Fakulteta veterinarske medicine je pre pokušavala da dopre do ljudi u ministarstvu, ali bez uspeha. Ona tvrdi da se ova kriza mogla sprečiti. Dalje, informacije smo dobijali od Gorana Ješića najpre preko Tvitera, pa su posle to prenosili mediji, pa je onda reagovao ministar pijući mleko na konferenciji za štampu.Ne samo da stručnjaci nisu sprečili krizu, što zbog osionosti vlasti, što zbog sopstvene nesposobnosti da se glasno oglase, nego sada ne postoji stručna osoba koja ima sve informacije i kojoj možemo da verujemo. Dakle, sistem se boji otvorene komunikacije sa stručnjacima, sa fakultetima, a nema ni otvorenosti prema građanima.

Deca piju mleko: Vlasti već godinama pokazuju sistematsku nebrigu prema deci. Sada su istinu očigledno zataškavali i odlagali da ne bi oštetili proizvođače. Iako je aflatoksin samo jedan od mnogih otrova u hrani, te dozvoljene granice su pre svega važne zbog dece i zato je moralo da se reaguje. Nebrigu sistematskipokazuju i kroz ministarstvo obrazovanja koje nikada od 5. oktobra nije vodio neko ko bi imao ikakve veze sa nasledstvom Dositeja Obradovića.

Srbija je poljoprivredna zemlja: To što u zemlji ima puno zemljoradnika ne daje ni jednom političaru za pravo da koristi poljoprivredu kao argument za svoj program. Da smo poljoprivredna zemlja napravili bismo sistem. Ovde nikakvog sistema nema. Zdrava ukusna hrana je nešto po čemu je ova zemlja prepoznatljiva uprkos vlasti.Srbija je imala sušu prošle godine koja je uticala na aflatoksine, a to je samo najava budućih klimatskih promena. Naš sistem se svodi na dolazak spasonosne firme iz Emirata koja će ulagati u kombinate, a da pri tome, verujem,javnosti ponovo ništa nije jasno. Govori se o tome da treba na zdravoj hrani da temeljimo svoju proizvodnju. Vidimo sada koliko smo efikasni.

Srbija već ima problem raka: Mi i dalje pouzdano ne razumemo posledice NATO bombardovanja i korišćenja osiromašenog uranijuma. Time se niko, bar niko moćan, više i ne bavi. Mleko naravno nije ni približno alarmantno, ali ova zemlja i u pogledu našeg zdravlja pokazuje da nema bazične prioritete.

Ne vredi plakati nad prosutim mlekom. Ali čini mi se da se prosipa i prosipa i prosipa već decenijama i moćni niti plaču niti čiste. Ili će doći do smene cele vladajuće klase (pozicija i opozicija zajedno) i time do nekih sistematskih promena ili nemamo čemu da se nadamo i svi iole sposobniji i promućurniji će otići iz zemlje.

Diplomirao filmsku režiju i filozofiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork