Фабрика књига за магацин

У Клубу књижари галерији „Гласник”, конференцију за новинаре одржао је проф. др Радош Љушић, вршилац дужности директора „Службеног гласника”, о пословању овог јавног предузећа у претходном периоду и плановима за ову годину. „Службени гласник”, нагласио је на почетку, државна је установа основана да опслужује Скупштину и Владу Републике Србије. Накнадно је започела издавачку делатност и данас је позната као наша највећа издавачка кућа, чиме је нарушила своју основну функцију. „Службени гласник” постао је фабрика за производњу књига које се не продају, већ складиште.

Залихе у књигама, само у 2012. години, износе 107 милиона динара, што је у односу на претходну годину повећање за чак 149 одсто. Укупне залихе књига су веће од 586 милиона динара. Ако се хитно не предузму неке мере, уз помоћ Владе Републике Србије, каже Љушић, „Службени гласник”, уништиће сопствена непрофитабилна, неконтролисана и хаотична продукција, што се већ догодило неким нашим највећим издавачким кућама. План за прошлу годину био је 185 наслова, а објављено је 458 (296 самостално, 162 у саиздаваштву). Више, него што је планирано, одштампане су 273 књиге. Има добрих издања, али и потпуних промашаја. Продаја књига иде слабо: од 1.637 наслова, показује рачуница, само 307 је продато у више од сто примерака, преосталих 1.330 наслова – до сто примерака, а 35 наслова није нашло ниједног купца. Невесела је ситуација и с киоск-издањима: 23 књиге штампане су у тиражу од 284.330, а продата су 108.483 примерка. Очигледан губитак од киоск-издања је око 13 милиона динара. Тренутно су, истиче Љушић, одустали од објављивања киоск-издања.

Велике губитке су им донели и часописи: ТФТ, ЗИП, „Изазови европских интеграција”, „Право и друштво”, „Политички живот”… Штампани, најчешће, у тиражу од хиљаду примерака, ови часописи, по једном примерку, доносили су губитак од скоро две хиљаде динара. Посебан проблем је представљала редакција за дигитализацију „Српских службених новина” (1813–2013), у којој је радило 29 особа, с пет руководилаца. На овом пројекту су задржана само три сарадника, који имају обавезу да читав посао заврше до 1. септембра 2013. године.

У „Службеном гласнику” запослен је велики број уредника и извршних уредника – чак 27, с огромним платама. У Заводу за уџбенике Београд, где је Љушић раније био директор, било је 12 уредника, а годишње су штампали седам милиона књига. Неки уредници су смењени, неки су сами отишли, осталима су плате преполовљене. „Службени гласник”, подсетио је Љушић, почео је с педесет запослених, а он је затекао 412 стално запослених и 67 с разним уговорима, што је укупно 479 радника. Због недомаћинског понашања, „Службени гласник” је у 2013. годину ушао с губитком од 325 милиона динара.

Многи уговори о саиздаваштву, направљени су на штету „Службеног гласника”, а посебан проблем су компензације у књигама, које су овој јавној установи донеле губитак од 4,7 милиона динара. У штампање дела Сретена Марића (21 том), ушло се без икаквог уговора. Магацин „Службеног гласника” изнајмљен је једној перионици, а за закуп новог магацина плаћано је годишње 7,2 милиона динара. Има и невероватнијих примера: „Просвети” из Чачка одобрена је позајмица од 54,3 милиона динара, као да је „Службени гласник”, наглашава Љушић, банка, а не јавно предузеће. Онда је Влада Републике Србије „Просвету” из Чачка, с 13 радника, припојила „Службеном гласнику”.

У гаражама „Службеног гласника”, Љушић је затекао 11 аутомобила и 14 теретних возила, при чему су трошкови за путничке аутомобиле били већи од трошкова за теретна возила. У децембру, прошле године, купљена су три нова аутомобила. Љушић је дао налог за продају шест аутомобила.

Шта Љушић још планира да уради?

Забранио је, наглашава, авансно плаћање (плаћање унапред) и, привремено, обуставио штампање часописа. Објављиваће само профитабилне књиге и лексикографска издања (уз ретке изузетке, када је реч о делима од националног значаја). Преиспитаће и поништити све штетне уговоре о саиздаваштву и раскинути уговоре с хонорарним сарадницима, будући да њихове послове могу да обављају стално запослени.

Сви изнети подаци су из извештаја који је усвојио Надзорни одбор и који је прослеђен Влади Републике Србије. Радош Љушић није износио оптужбе на рачун претходног директора, Слободана Гавриловића, сматрајући да он није највећи кривац за стање у „Службеном гласнику”. Уосталом, како је рекао, то и није његов посао.

З. Радисављевић