Лепота манастира у објективу

Одлазак у Цркву Богородице Љевишке посебно ћу памтити. Чак три оклопна возила под пуним наоружањем била су у мојој пратњи. Без обезбеђења тамо се не може. Немачки војници чувају, иначе, и кључ од цркве. Дали су ми само пола сата за снимање али сам се занео и пробио термин. Кад су то схватили, војници су ме извели малтене као таоца, био сам њима окружен са свих страна, толико је тамо суштински небезбедно, евоцира успомене Александар Радош, аутор изложбе фотографија „Српски манастири и цркве на Косову и Метохији”, отворене у Архиву Србије до краја марта.

Поетика нашег саговорника, иначе руководиоца Микрофилмског центра у архиву, који је пут Косова одлазио много пута, почев од средине деведесетих година још са патријархом Павлом, може се јасно пратити на поставци. Уместо потенцирања рушевина и спаљених остатака наших светиња, Радош подвлачи лепоту као нешто на шта смо сви, можда, заборавили у светлу немилих дешавања на том подручју.    

– Фотографије нисам снимао наменски, зарад ове поставке, за коју сам, инспирисан естетиком целе те наше баштине, урадио и музику. Био сам, једноставно, пелцован лепотом свега што сам на Косову видео. Имам много пријатеља у реду монаштва и код њих сам одлазио, и дан-данас одлазим. Жеља ми је била да покажем огромну лепоту коју, стицајем околности, губимо. Према том губитку можда смо превише ноншалантни – каже Радош.

А оно што губимо испричано говором бројева изгледа овако – од око 1.300 цркава и манастира на Косову и Метохији од доношења Резолуције 1244 уништено је и оскрнављено око 150, од којих 61 има статус споменика културе, међу њима 18 од изузетног значаја за државу Србију. У исто време уништено је и украдено око 10.000 икона, црквеноуметничких и богослужбених предмета, који се данас продају на светском илегалном тржишту антиквитета. Радош је на фотографијама које се могу видети на овој изложби забележио неке од оних који још увек одолевају: манастир Пећке патријаршије, цркву Богородице Љевишке, манастир Грачаницу, Дечане, Зочиште, цркве Св. Николе, Св. Недеље и манастир Св. Јована Претече у Великој Хочи, као и манастир Св. Јоаникија Левичког у Левичу.

– Први рад представља Грачаницу, један ноћни снимак, као да је светиња ни на небу ни на земљи, а на последњем се види Богородица Љевишка у бодљикавој жици. Паралела је, верујем, јасна. Свака целина завршава се фотографијом на којој су војници јер то тамо тако и јесте. Документарност је била неизбежна, будући да без тих људи ми Срби, нажалост, не бисмо имали приступ традицији, вери, наслеђу и прецима који су нам тамо – закључује Радош.