Lepota manastira u objektivu

Odlazak u Crkvu Bogorodice Ljeviške posebno ću pamtiti. Čak tri oklopna vozila pod punim naoružanjem bila su u mojoj pratnji. Bez obezbeđenja tamo se ne može. Nemački vojnici čuvaju, inače, i ključ od crkve. Dali su mi samo pola sata za snimanje ali sam se zaneo i probio termin. Kad su to shvatili, vojnici su me izveli maltene kao taoca, bio sam njima okružen sa svih strana, toliko je tamo suštinski nebezbedno, evocira uspomene Aleksandar Radoš, autor izložbe fotografija „Srpski manastiri i crkve na Kosovu i Metohiji”, otvorene u Arhivu Srbije do kraja marta.

Poetika našeg sagovornika, inače rukovodioca Mikrofilmskog centra u arhivu, koji je put Kosova odlazio mnogo puta, počev od sredine devedesetih godina još sa patrijarhom Pavlom, može se jasno pratiti na postavci. Umesto potenciranja ruševina i spaljenih ostataka naših svetinja, Radoš podvlači lepotu kao nešto na šta smo svi, možda, zaboravili u svetlu nemilih dešavanja na tom području.    

– Fotografije nisam snimao namenski, zarad ove postavke, za koju sam, inspirisan estetikom cele te naše baštine, uradio i muziku. Bio sam, jednostavno, pelcovan lepotom svega što sam na Kosovu video. Imam mnogo prijatelja u redu monaštva i kod njih sam odlazio, i dan-danas odlazim. Želja mi je bila da pokažem ogromnu lepotu koju, sticajem okolnosti, gubimo. Prema tom gubitku možda smo previše nonšalantni – kaže Radoš.

A ono što gubimo ispričano govorom brojeva izgleda ovako – od oko 1.300 crkava i manastira na Kosovu i Metohiji od donošenja Rezolucije 1244 uništeno je i oskrnavljeno oko 150, od kojih 61 ima status spomenika kulture, među njima 18 od izuzetnog značaja za državu Srbiju. U isto vreme uništeno je i ukradeno oko 10.000 ikona, crkvenoumetničkih i bogoslužbenih predmeta, koji se danas prodaju na svetskom ilegalnom tržištu antikviteta. Radoš je na fotografijama koje se mogu videti na ovoj izložbi zabeležio neke od onih koji još uvek odolevaju: manastir Pećke patrijaršije, crkvu Bogorodice Ljeviške, manastir Gračanicu, Dečane, Zočište, crkve Sv. Nikole, Sv. Nedelje i manastir Sv. Jovana Preteče u Velikoj Hoči, kao i manastir Sv. Joanikija Levičkog u Leviču.

– Prvi rad predstavlja Gračanicu, jedan noćni snimak, kao da je svetinja ni na nebu ni na zemlji, a na poslednjem se vidi Bogorodica Ljeviška u bodljikavoj žici. Paralela je, verujem, jasna. Svaka celina završava se fotografijom na kojoj su vojnici jer to tamo tako i jeste. Dokumentarnost je bila neizbežna, budući da bez tih ljudi mi Srbi, nažalost, ne bismo imali pristup tradiciji, veri, nasleđu i precima koji su nam tamo – zaključuje Radoš.