Николић покровитељ Народне библиотеке: Култура није трошак

БЕОГРАД – Председник Србије Томислав Николић прихватио је данас позив да буде покровитељ Народне библиотеке Србије и на обележавању дана те институције поручио да се култура, просвета, наука и уметност не могу посматрати као трошак већ као инфрастуктурно улагање у бољи живот свих грађана, развој државе и друштва.

Николић је позвао Владу Србије, Град Београд и појединце да без одлагања покрену обнову здања на Косанчићевом венцу, где се некада налазила та библиотека - која је уништена у бомбардовању 6. априла 1941. године.

„Стекли су се сви услови да наше друштво покаже свест и плански приступи уређењу локалитета на Косанчићевом венцу на који треба симболично да се врати Народна библиотека Србије”, казао је Николић и додао да нема оправдања за то што тај локалитет и после толико деценија изгледа као непосредно после бомбардовања-

Председник је истакао да друштво које не разазнаје значај културе, просвете, науке и уметности само себе осуђује на постепено, али сигурно одумирање.

„Време у којем живимо оптерећено дуготрајном економском кризом као да нас је пољуљало у посвећености истинским вредностима стваралаштва и заштите културне баштине”, казао је Николић и додао да се наш однос према установма културе, а посебно према библиотекама мора мењати, тако да се оне разумеју као ресурс за стабилан напредак друштва и државе.

Потребно је, додао је Николић, пружити системску и сихронизовану подршку националним установама културе али и оним регионалним и локалним.

Николић је, како је истакнуто на обелезавању Дана библиотеке и националног Дана књиге, први шеф државе који је присуствовао том свечаном чину.

„Нисам ни слутио да ће ме народ изабрати да будем први у много чему. Тако и данас, као први председник који је походио храм књиге, који није случајно поред Храма Светог Саве са посебним задовољством прихватам покровитељство над овом институцијом доживљавајући је и лично као један од основних симбола наше земље. Обећавам да ћете увек имати моје разумевање и подршку”, поручио је Николић.

Председник је указао да је Народна библиотека Србије најстарија и најзначајнија установа културе у Републици и својеврсно сабиралиште наше кутлуре, просвете, науке, уметности и историје.

Улога библиотека у развоју једног друштва, додао је Николић, незаобилазна је, а оне нису само „депои књига, већ и начин да се допринесе равномерном и једнаком приступу информацијама, знању и вештинама.

Свечано прослављен дан НБС, гост председник Николић

БЕОГРАД – Новоустановљени празник Национални дан књиге и Дан Народне библиотеке Србије свечано је обележен данас у присуству председника државе Томислава Николића и високих званица у националној библиотеци.

Вршилац управника Народне библиотеке Дејан Ристић захвалио је угледним гостима што су се придружили свечаности, посебно председнику Николићу, јер је то, како је казао, истински историјски догађај за НБС, будући да је ово први долазак шефа државе у националну библиотеку од како је основана далеке 1832.године.

„Нити један кнез, нити краљ, нити председник републике никада није посетио националну библиотеку нити је присуствовао обележавању њеног дана,” рекао је Ристић и замолио Николића да у складу са традицијом у другим европским државама, прихвати иницијативу да буде покровитељ НБС.

Председник Николић са супругом разгледа књиге у НБС

Ристић је захвалио влади на подршци што су прихватили иницијативу да се Дан НБС прогласи Националним даном књиге који се данас први пут обележава у многим градовима у Србији предавањима, промоцијама, изложбама, концертима, стручним скуповима и другим програмима.

„Такво понашање указује да културу, просвету, науку и уметост почињемо да сагледавамо као важан ресурс у развоју друштва”, оценио је Ристић и додао да најстарија и најугледнија установа културе у Србији траје 181 годину делећи судбину народа и државе.

„Основана у време османске доминације у првој половини 19. века, НБС је временом прерасла у највећу националну библиотеку у региону и најзначајнију збирку покретне културне баштине у овом делу Европе. Упркос страдањима у Првом и Другом светском рату НБС данас чува најдрагоценије збирке покретне културне баштине српског, али и бројних других народа, њени депои и трезор својеврсно су скровиште сећања, културе, памћења и историје ових простора”, рекао је Ристић.

Он је истакао да иако је данас празник и сви су у НБС поносни на свој рад, мора да се укаже да се НБС суочава са мањком простора и средстава за свој рад и упутио апел за значајнију подршку националној библиотеци.

Ристић, као и председник Фондације НБС писац Александар Гаталица, упутили су апел да се што хитније почне са ревитализацијом локације на Косанчићевом венцу на коме се до 6. априла 1941. године налазила НБС.

Апел је данас упутио и председник Николић који је позвао владу, Град Београд и појединце да се без одлагања приступи уређењу локалитета на Косанчићевом венцу на који симболично треба да се врати НБС.

„Прошле године на 71. годину након бомбардовања библиотечког фонда отпоцели смо са програмима који треба да резултирају трајним повратком дела програма НБС на Косанчићев венац, то је наша обавеза према садашњим и будућим генерацијама којима дугујемо право да знају и сећају се једног од највећих разарања културне баштине у прошлом веку”, истакао је Ристић.

Ристић је позвао да се подрже напори да се књига трајно врати на Косанчићев венац као и Гаталица који је рекао да „ко нема своје сећање није заслужио своју будућност”.

„У депоима НБС на 16 000 квадратних метара налази се сећање читавог српског народа, у НБС се 181 годину слива све што је забележено, написано и одштампано, а вредност колекције прелази вредност читавих девизних резерви Србије”, казао је Гаталица.

Он је додао да је то сећање угрожено, јер су депои пуни и да НБС мора да добије помоћ читавог друштва. Проблем је почео да се решава, председник Николић је данас пустио у рад прву компактну полицу која ће уштедети простор за будуће књиге и грађу.

Данас је почео и да се решава проблем који тишти више од 70 година, простор на Косанчићевом венцу где и даље стоји рупа коју су направиле немачке запаљиве бомбе, расте коров.

То је највећа рана свих српских писаца, па и њега, казао је Гаталица и додао да је НБС ретка установа у свету која има своје гробље. Гробље НБС је на Косанчићевом венцу где је 6. априла 1941. године изгорео готово читав библиотечки фонд ондашње НБС. Данашња управа НБС јако жели да се на овај простор врати.

Традиционално на Дан НБС додељена је „Награда за најбољу међу најчитанијим књигама” у 2012. години, награду је добио Слободан Тишма за књигу „Бернардијева соба” коју је прошле године године објавио Културни центар Нови Сад и која је добила НИН-ову награду.