Афера млеко још чека расплет

Дозвољени ниво афлатоксина у млеку биће враћен са 0,5 на максималних 0,05 микрограма по килограму, најавио је јуче Горан Кнежевић, министар пољопривреде. Ова вест стигла је свега четири дана након што је одлука Владе Србије о десет пута већој дозвољеној концентрацији ове материје објављена у „Службеном гласнику”.

Али, и дан пре званичног објављивања резултата контроле узорака млека који су послати у Холандију, а који прелиминарно, како сазнајемо у Министарству пољопривреде, показују „повишен ниво афлатоксина у појединим узорцима”.

Правилнике о сточној храни и даље нико не помиње, иако је узрок афлатоксина у млеку заражен кукуруз и све док се ти прописи не пооштре оваква ситуација ће тешко моћи да се реши.

Истовремено, јуче је и потврђено да ће због „афере млеко” бити смењена четири директора и начелника одељења у Министарству пољопривреде. У овом министарству јуче нису могли да прецизирају њихова имена, нити су то могли у служби за информисање Српске напредне странке, али како сазнајемо, то су: Јан Боћански, директор Управе за заштиту биља, Иван Сочо, директор Управе за ветерину, Слађана Лукић, начелница Одељења за здравље биља и биљни карантин и Слободан Владић, начелник Одељења фитосанитарне инспекције за безбедност хране. Како сазнајмо, то су углавном људи из струке који већ годинама раде овај посао, док је Иван Сочо заправо вршилац дужности директора Управе за ветерину, ту је постављен у новембру прошле године и како преносе медији, кадар Српске напредне странке.

Поставља се сада питање да ли је само држава крива за „аферу млеко” и да ли ће сменом четворо људи из Министарства пољопривреде проблем са млеком у Србији бити решен. Наравно да неће. Али ће њихова смена бити наук будућима да се боље позабаве одговорним послом који обављају.

Међутим, систем контроле хране у Србији је драстично промењен доношењем Закона о безбедности хране 2009. године и 99 одсто одговорности пребачено је на произвођаче. Држава се у том ланцу бави само надзором контроле коју су произвођачи дужни да сами спроводе, и ту лежи њена одговорност ако је било пропуста, а показало се да јесте. И сви други у ланцу производње млека имали су одређени степен одговорности, произвођачи хране за животиње такође су морали да знају да ће због сушне године имати проблем са кукурузом. По новом закону произвођачи су дужни да спроводе систем самоконтроле, који се заснива на принципу Хасапа, контроле критичних тачака производње.

Министар Кнежевић јуче је подсетио и да ће из Холандије данас стићи резултати суперанализе узорака млека и додао да ће, ако се покаже да је у неким узорцима концентрација афлатоксина већа од 0,05 микрограма по килограму, то млеко бити уништено. Да подсетимо, на суперанализу је послато 48 узорака млека који су били повучени из продаје у Србији.

----------------------------------------------------------------

Шта је зеолит

Већ недељама се прича о минералу зеолиту и томе да би могао да апсорбује афлатоксин у телу животиње и прочисти млеко од ове материје. Међутим, мало се зна о томе шта је то зеолит и да ли баш тако делује.

Др Невенка Рајић, председница Зеолитског друштва Србије и професор Технолошко-металуршког факултета у Београду, објашњава да је зеолит назив за врсту минерала вулканског порекла.

– Србија располаже значајним количинама клиноптилолита, који је најраспрострањенији природни зеолит. Овај минерал се слабо експлоатише мада су обављена бројна испитивања која указују да има одличну ефикасност у уклањања многих тешких метала из отпадне воде, има одличан апсорпциони капацитет и може се користити у пољопривреди за посипање земљишта и уклањање мириса на фармама – објашњава она, додајући и да се лако модификује до облика који може да послужи за уклањање арсената, нитрата и других токсичних јона који се јављају у изворима воде за пиће.

– У стручној и научној литератури постоје подаци да клиноптилолит за себе везује микотоксине, па и афлатоксин. На жалост, овај зеолит није испитан у „ин виво” условима. Ово важи и за његову потенцијалну употребу у хумане сврхе. Да би се извели закључци о корисности овог минерала за човека, неопходно је претходно извршити претклиничка и клиничка испитивања. Она до данас нису извршена нити у свету, нити у нашој земљи – каже др Рајић, али додаје да има података о томе како додатак зеолита (до пет одсто) има позитиван утицај на метаболизам животиња. Не постоје, међутим, подаци о томе колико дуго зеолит може да се даје животињама.

Драган Гламочић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду истиче да нема неких посебних ограничења код употребе зеолита у исхрани стоке, уколико се додају витамини и минерали. Ипак, истиче, зеолит није свемогућ, јер не може у потпуности да елиминише афлатоксин у млеку.

– Може да одстрани 50 па чак и 80 одсто афлатоксина, али не може да их сведе на нулу – истиче Гламочић. На питање како је Мађарска успела да реши овај проблем и да ли је оствариво постићи тих нула одсто афлатоксина у млеку, Гламочић тврди да тако нешто једноставно није реално и да се то може постићи само у појединим узорцима, а никако у млеку које се налази на тржишту.