Руси обнављају Ђердап

Међудржавни споразум о регулисању клириншког дуга бившег СССР-а, односно Русије, према Србији, који је настао од 1994. до 2000. године, биће потписан до краја недеље, потврдио је министар рударства и енергетике Радомир Наумов.

Од укупно 288,5 милиона долара, око 188 милиона биће искоришћено за намиривање обавеза Србије за испоручени руски гас, док ће 100,5 милиона долара ићи за ревитализацију Хидроелектране "Ђердап".

Оно што Србији припада по основу камате биће утрошено за изградњу акцелератора у Институту за нуклеарна истраживања "Винча". Србија, како је познато, дугује око 249 милиона долара "Гаспрому" за испоручени а неплаћени гас.

Владимир Ђорђевић, генерални директор ЕПС-а, истакао је да ће потписивањем овог међудржавног споразума после више од три деценије коначно започети ревитализација Хидроелектране "Ђердап 1". Иако је све било спремно да овај посао крене још пре три године, без верификације овог важног документа посао са Русима није могао да крене.

Будући да ће бити потребно још неко време за завршетак процедуралних ствари, ревитализација Ђердапа неће почети пре 2008. године. У плану је да се се обнови шест агрегата, а посао би требало да траје шест година. Четвртина опреме неопходне за овај велики посао је већ обезбеђена. С обзиром на то да Ђердап производи 20 одсто укупне енергије ЕПС-а, јасно је колики је значај његове комплетне обнове и модернизације.

Руски дуг Србији може бити плаћен и испоруком различите, веома квалитетне опреме, попут оне неопходне за ревитализацију Ђердапа, затим опреме за рударска постројења, као и неке друге производне капацитете где је потребна модернизација. С друге стране, српски дуг "Гаспрому" могуће је решити једним делом пребијањем, а много већим делом давањем акција одређених предузећа руској страни, или кроз неке друге инвестиционе пројекте за које је руски партнер заинтересован, као што је, на пример, подземно складиште у Банатском Двору и гасификација средњег и јужног дела Србије.

Решавање питања потраживања која Русија има према Србији за неплаћени гас велико је оптерећење за Јавно предузеће "Србијагас" тако да ће регулисање овог клириншког дуга умногоме растеретити његово пословање, рекао је Милош Миланковић, директор "Србијагаса".

Поред ових дуговања из 1996. године, "Србијагас" је додатно морао да се задужује код банака како би обезбедио довољне количине гаса за грејање од 2000. године до данас, подсетио је Миланковић. Проблем је и што ово предузеће тешко успева да наплати своја потраживања од великих индустријских потрошача гаса. Иако није хтео да именује највеће дужнике, он је истакао да само један велики индустријски потрошач "Србијагасу" дугује чак 2,7 милијарди динара, или око 35 милиона евра.

На питање да ли ће део новца од пребијања клириншког дуга моћи да се искористи за завршетак складишта гаса у Банатском Двору, Миланковић је одговорио да "Србијагас" мора да пронађе стратешког партнера за завршетак тог великог пројекта. Јер, ово предузеће сопственим средствима нема начина да изградњу приведе крају. Миланковић је, иначе, скептичан у погледу тога да би држава могла да финансира цео пројекат. Он је подсетио на 11,2 милиона евра колико је из НИП-а већ издвојено за Банатски Двор и додао да је за завршетак складишта интересовање показао велики број фирми од руског "Гаспрома", преко мађарског МОЛ-а, до Газ де Франса.

Ако Влада Србије да зелено светло, цена гаса за домаћинства могла би од наредног месеца да падне за око шест одсто. Иако је било много спекулација због поскупљења гаса од око 25 одсто а што се у великој мери одразило и на крајњу цену домаћинства, Миланковић истиче да не треба превидети чињеницу да се претходних годину дана, пре последњег поскупљења, тржишна цена гаса повећала за чак 55 одсто. За све то време "Србијагас" је испоручивао овај енергент као да до тог скока цене није ни дошло. Дакле, имао је годину дана губитак на сопственој супстанци.